Почетна > Бизнис
Бизнис

На пољима код нас много странаца, највише из Узбекистана

На плантажама воћа у Србији, а посебно на оним где се беру малине, купине и боровнице, каткад и поврће, попут корнишона, паприке или парадајза, ради све више странаца. Углавном стижу из суседства, док се посебно на југу земље могу видети и они из удаљених делова света, Казахстана, Непала, Индије, од ове године и из Молдавије.
Фото: Unsplash/passthehoney

Њих махом ангажују пољопривредници, а многи нису регистровани у пореском систему. Страни сезонски радници дневно, у просеку, могу да зараде до тридесетак евра, берући и сортирајући воће и поврће, радећи лакше послове у пољопривреди. Власници плантажа признају да су често принуђени да их ангажују, јер домаћа радна снага иде трбухом за крухом, даље у свет, а међу „домаћима” има и многих који нису спремни да раде тако захтеван посао, изгарајући на њивама од седам до 17 часова сваког дана у најврелијем периоду године.

Према подацима портала Пореске управе sezonskiposlovi.gov.rs, који је повезан са Националном службом за запошљавање (НСЗ) и Централним регистром за социјално осигурање, у Србији је пријављено нешто мање од 700 странаца сезонаца. Ипак, од почетка рада електронског софтвера за пријављивање сезонских радника у пољопривреди, тачније од 1. јануара 2019. па до сада евидентирана су укупно 67.502 сезонца. Надлежни напомињу да не пријављују сви пољопривредници радну снагу преко овог портала, јер то могу и раде приватне агенције за запошљавање, тако да је број ангажованих у Србији сигурно већи. У НСЗ-у напомињу да је та служба за непуних седам месеци ове године издала 16.164 дозволе за рад станцима, али напомињу да не поседује податке о броју сезонских радника, с обзиром на то да нису имали захтеве за издавањем таквих радних дозвола.

На овдашњим газдинствима тренутно највише има ангажованих из Узбекистана, Индије и Казахстана.

„У пољима има много радника из Узбекистана, њих 293, а ту су и Индијци – 257, Казахстанци – 39“ наводе из НАЛЕД-а. Подсећају да су према евиденцији портала Пореске управе из Украјине стигла и 23 сезонска радника, из Непала петоро, БиХ троје, по два радника из Северне Македоније и Руске Федерације и по један из Црне Горе и Киргистана. Један је дошао и из САД, али нема података из које тачно државе.

Сезонски послови се иначе могу обављати на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима, али се посебна евиденција о ангажовању сезонаца по овим уговорима не води. Предности увођења е-система су бројне. Радници данас имају сигурну накнаду, пензијско, осигурање у случају повреде на раду, правну сигурност иако не постоји писани уговор јер је сама регистрација на порталу довољан доказ (могу да траже и писану потврду послодавца). Привреда има ниже административне и финансијске трошкове, напомињу у НАЛЕД-у, а држава је добила уређен систем, бољу ефикасност контроле и наплате, нижу сиву економију, веће запошљавање и пореске приходе.

Ukrajina zatražila zamrzavanje otplate 23 milijarde dolara duga

Преузмите андроид апликацију.