Na plantažama voća u Srbiji, a posebno na onim gde se beru maline, kupine i borovnice, katkad i povrće, poput kornišona, paprike ili paradajza, radi sve više stranaca. Uglavnom stižu iz susedstva, dok se posebno na jugu zemlje mogu videti i oni iz udaljenih delova sveta, Kazahstana, Nepala, Indije, od ove godine i iz Moldavije.
Njih mahom angažuju poljoprivrednici, a mnogi nisu registrovani u poreskom sistemu. Strani sezonski radnici dnevno, u proseku, mogu da zarade do tridesetak evra, berući i sortirajući voće i povrće, radeći lakše poslove u poljoprivredi. Vlasnici plantaža priznaju da su često prinuđeni da ih angažuju, jer domaća radna snaga ide trbuhom za kruhom, dalje u svet, a među „domaćima” ima i mnogih koji nisu spremni da rade tako zahtevan posao, izgarajući na njivama od sedam do 17 časova svakog dana u najvrelijem periodu godine.
Prema podacima portala Poreske uprave sezonskiposlovi.gov.rs, koji je povezan sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ) i Centralnim registrom za socijalno osiguranje, u Srbiji je prijavljeno nešto manje od 700 stranaca sezonaca. Ipak, od početka rada elektronskog softvera za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi, tačnije od 1. januara 2019. pa do sada evidentirana su ukupno 67.502 sezonca. Nadležni napominju da ne prijavljuju svi poljoprivrednici radnu snagu preko ovog portala, jer to mogu i rade privatne agencije za zapošljavanje, tako da je broj angažovanih u Srbiji sigurno veći. U NSZ-u napominju da je ta služba za nepunih sedam meseci ove godine izdala 16.164 dozvole za rad stancima, ali napominju da ne poseduje podatke o broju sezonskih radnika, s obzirom na to da nisu imali zahteve za izdavanjem takvih radnih dozvola.
Na ovdašnjim gazdinstvima trenutno najviše ima angažovanih iz Uzbekistana, Indije i Kazahstana.
„U poljima ima mnogo radnika iz Uzbekistana, njih 293, a tu su i Indijci – 257, Kazahstanci – 39“ navode iz NALED-a. Podsećaju da su prema evidenciji portala Poreske uprave iz Ukrajine stigla i 23 sezonska radnika, iz Nepala petoro, BiH troje, po dva radnika iz Severne Makedonije i Ruske Federacije i po jedan iz Crne Gore i Kirgistana. Jedan je došao i iz SAD, ali nema podataka iz koje tačno države.
Sezonski poslovi se inače mogu obavljati na osnovu ugovora o radu na određeno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ali se posebna evidencija o angažovanju sezonaca po ovim ugovorima ne vodi. Prednosti uvođenja e-sistema su brojne. Radnici danas imaju sigurnu naknadu, penzijsko, osiguranje u slučaju povrede na radu, pravnu sigurnost iako ne postoji pisani ugovor jer je sama registracija na portalu dovoljan dokaz (mogu da traže i pisanu potvrdu poslodavca). Privreda ima niže administrativne i finansijske troškove, napominju u NALED-u, a država je dobila uređen sistem, bolju efikasnost kontrole i naplate, nižu sivu ekonomiju, veće zapošljavanje i poreske prihode.
Ukrajina zatražila zamrzavanje otplate 23 milijarde dolara duga
Preuzmite android aplikaciju.
