Више од 1.000 стручњака из преко 70 земаља окупиће се у Давосу, у југоисточној Швајцарској, на Светском форуму о биодиверзитету како би истражили решења за глобални проблем изумирања врста, преносе данас медији у тој земљи.
„Морамо ићи даље од пуког описивања стања биодиверзитета и предузети конкретне акције“, изјавила је професорка науке о Земљиним системима на Универзитету у Цириху, Габријела Шепман-Штруб, која председава овогодишњим Светским форумом о биодиверзитету (WBF2026), који се одржава од 14. до 19. јуна, пренео је Свис инфо.
Иако су се земље широм света сложиле око амбициозних циљева биодиверзитета у склопу Кунминг-Монтреалског глобалног оквира за биодиверзитет из 2022. године, њихова имплементација није испунила очекивања.
„Напори су се интензивирали на међународном нивоу, али још увек нисмо на путу да испунимо ове циљеве до 2030. године“, указала је Шепман-Штруб.
Како се наводи, разлика између циљева и њихове имплементације је очигледна и у Швајцарској.
„Биодиверзитет у Швајцарској је и даље под великим притиском“, упозорио је Лукас Бергер из Форума за биодиверзитет при Швајцарској академији наука (SCNAT).
Упркос томе што је криза биодиверзитета успорена од почетка миленијума и што се примећују спорадични позитивни развоји, једна трећина свих врста у Швајцарској је и даље угрожена, наводи Свис инфо.
Према Бергеровим речима, није толико проблем недостатак стратегија или закона, већ њихово спровођење.
„Закони се морају спроводити“, истакао је Бергер.
Шепман-Штруб је указала да постоје и супротни подстицаји кроз субвенције које оштећују биодиверзитет.
„С једне стране, покушавамо да промовишемо биодиверзитет кроз финансирање. С друге стране, пружамо далеко значајније субвенције које му наносе озбиљну штету“, објаснила је она и, такође, истакла међународну одговорност Швајцарске.
„Морамо искрено да говоримо о међународном отиску нашег финансијског и производног сектора“, упозорила је.
Губитак биодиверзитета се дешава не само унутар националних граница, већ и дуж глобалних ланаца снабдевања и као резултат инвестиција у иностранству.
За разлику од конференција УН о биодиверзитету, преговори између држава нису у фокусу дебате WBF2026 у Давосу.
Овај форум служи као платформа где наука, бизнис, политика и цивилно друштво заједно траже решења.
„Његов циљ је пре осмишљавање истински иновативних решења“, нагласила је Шепман-Штруб.
Учесници ће ову поруку укључити у резолуцију која ће бити усвојена на крају форума. У њој ће позвати владе, компаније и друштво да предузму одлучан корак „од декларација о намери до имплементације“.
„Покушавамо да у различитим секторима друштва размислимо како би биодиверзитет требало да изгледа за сто година“, указала је председница форума Шепман-Штруб.
Ове визије будућности морају да помогну у дефинисању конкретних мера, од просторног планирања до субвенција, преко корпоративних стратегија и избора потрошача.
Према речима стручњака, заштита биодиверзитета није изгубљен случај.
„Ако предузмете прави приступ, добијате резултате“, казао је Лукас Бергер.
Побољшања су често видљива на први поглед, на пример у баштама, на рекултивисаном земљишту или у међусобно повезаним стаништима, указао је.
Бергер је напоменуо да је стога неопходно да се биодиверзитет не представља само као прича о паду и угрожености.
Како се наводи, заштита врста и станишта није циљ сама по себи, а чиста вода, плодно земљиште, опрашивање и рекреативни простори су услуге које пружа природа и од којих зависе и људска исхрана, здравље и благостање.
Селаковић у Кини са министром Међународног одељења Централног комитета КП Кине
Преузмите андроид апликацију.
