„Даш му прст, а он хоће целу руку“ једна је од оних народних изрека које звуче грубо, све док се не нађемо у односу у којем стално пружамо више, а заузврат добијамо све мање обзира. То се често догађа на послу: одговорна особа преузима туђе задатке, штити тим, поправља пропусте и ћути да не би нарушила односе. Уместо захвалности, временом добије још више обавеза, док се члан тима који је неко време био поштеђен понаша као да му та повластица припада. Проблем није у доброти. Проблем настаје када доброта нема границе, а неодговорност нема последице.
Када помоћ престане да буде гест и постане очекивање
У здравом тиму људи повремено преузимају део посла једни од других. Неко је болестан, пролази кроз тежак период или једноставно не успева да заврши обавезу на време. Колегијалност тада чува и човека и заједнички резултат.
Међутим, велика је разлика између привремене помоћи и трајног преузимања туђе одговорности. Када једна особа редовно завршава оно што друга није урадила, спречава последице њеног понашања. Посао буде завршен, рок некако испоштован, клијент не види проблем, а неодговорни члан тима не осети стварну цену свог поступка. Он не мора да мења понашање јер систем, заправо, функционише у његову корист.
Тако настаје зачарани круг: што одговорнија особа више ради, друга може себи да дозволи све мање труда. Оно што је почело као помоћ постаје нова расподела посла, само што о њој нико није отворено разговарао. Једна страна даје 200 одсто, друга ужива у погодностима и понаша се као да је такав однос сасвим природан.
Истраживања о помоћи на радном месту разликују помоћ која другу особу оспособљава да сама реши проблем од помоћи која проблем стално решава уместо ње. Прва гради самосталност, а друга може да појача зависност. Зато подршка није увек корисна само зато што је добронамерна. Важно је и шта друга особа из ње учи.
Зашто неки људи доброту не доживљавају као разлог за захвалност
Не постоји једно објашњење за свако безобзирно понашање. Неки људи су навикли да други сређују последице њихових одлука. Неки прецењују сопствени допринос, а потцењују туђи. Неки су веома вешти у препознавању особе која ће, ради мира или резултата, на крају ипак урадити оно што они одбијају.
У психологији се говори и о израженом осећају да особи припада посебан третман. Такав човек погодности брзо почиње да сматра својим правом, док захтеве, рокове и потребе других доживљава као непријатно ометање личне удобности. Не мора отворено да каже „није ме брига“. То показује тиме што касни, не завршава договорено, бира само пријатне задатке, очекује разумевање за себе, али га не показује према колегама.
Нова истраживања радних односа повезују такав осећај повлашћености са контрапродуктивним понашањем, емоционалним исцрпљивањем руководиоца и слабљењем повезаности тима. Ипак, важно је не проглашавати некога нарцисоидним, манипулативним или „токсичним“ без стручне процене. За постављање границе није потребна дијагноза. Довољно је видети понављајући образац и његове последице.
Доброта није исто што и стално спасавање других
Људи који носе највећи део терета често себи говоре: „Ако ја сада не завршим, сви ћемо имати проблем.“ То може бити тачно за тај један рок. Али ако се понавља из недеље у недељу, краткорочно спасавање резултата дугорочно уништава и одговорну особу и тим.
Онај ко стално преузима обавезе постаје уморан, огорчен и разочаран. Почиње да очекује да ће друга страна сама приметити колико је добила и да ће се постидети или променити. То се често не догоди. Људи који имају корист од нејасне границе углавном немају мотив да је сами поставе.
Ту се крије болна, али важна истина: не учимо друге само оним што им кажемо већ и оним што им стално допуштамо. Ако неко десет пута не заврши задатак, а посао ипак буде урађен без разговора и последице, порука није „ово није у реду“, већ „ово може да прође“.
То не значи да је особа која помаже крива за туђу бахатост. Одговорност за неодговорно понашање припада ономе ко га бира. Али одговорна особа јесте задужена за следећи корак: да престане да одржава систем који је исцрпљује.
Како поставити границу без свађе и осећаја кривице
Граница на послу није претња, казна нити хладноћа. Она је јасна информација о томе ко је за шта одговоран и шта ће се догодити ако договор не буде испуњен. Најбоље границе су кратке, конкретне и проверљиве.
Уместо реченице: „Увек све остављаш мени“, корисније је рећи: „Договор је да свој део пошаљеш до среде у 12 часова. Нећу моћи да га завршим уместо тебе. Ако касни, заједнички рок мораћемо да померимо и јасно наведемо због чега.“
Важно је:
прецизно поделити задатке, рокове и одговорност;
договоре оставити у писаном облику;
не прикривати стално туђе кашњење и пропусте;
помоћи саветом или знањем, али не аутоматски преузети цео задатак;
разговарати о конкретном понашању, без вређања карактера;
применити исту последицу сваки пут када се исти образац понови.
Најтежи део није изговорити границу већ издржати нелагоду када друга особа схвати да стари начин више не функционише. Могу се појавити љутња, увређеност, оптужбе да више нисте колегијални или покушаји да вам се пробуди кривица. То не значи да је граница погрешна. Често само значи да је ранији однос некоме веома одговарао.
Добар руководилац не ради све, већ захтева да свако уради свој део
Борити се за тим не значи заштитити сваког члана од последица његових избора. Права брига о тиму подразумева заштиту људи који раде одговорно од оних који заједнички труд користе само за личну удобност.
Ако једна особа месецима даје двоструко више, док друга узима погодности и одбија одговорност, то више није питање различитих стилова рада. То је неправедна расподела терета. Ако се такво понашање не именује и не заустави, најбољи људи у тиму први ће сагорети или отићи, а најнеодговорнији ће закључити да њихова стратегија функционише.
Зато решење није постати хладан, груб или себичан. Решење је остати коректан, али престати бити нечији неограничени резервни план. Доброта која укључује самопоштовање помаже када је помоћ заиста потребна, али уме и да каже: „Ово је твоја обавеза. Нећу је поново преузети.“
Особа која се наљути зато што више не може да вас искоришћава можда није изгубила вашу доброту. Изгубила је погодност на коју се навикла.
Ових пет хороскопских знакова чека велики преокрет у октобру: За њих почиње најбоље поглавље године
Преузмите андроид апликацију.
