Сваки раскид боли, али постоје везе из којих је посебно тешко изаћи. Знате да вам однос више не прија, умара вас и полако вам одузима мир, а ипак остајете. Не зато што не видите проблем, већ зато што између вас постоји нешто што је много теже прекинути од саме љубави.
Највише збуњује када особа није неко ко вас отворено одбацује. Напротив, говори да вас воли, труди се на свој начин и уверава вас да ће се ствари променити. Управо зато је много теже поверовати сопственом осећају да нешто озбиљно није у реду.
Све почиње готово савршено
На почетку везе обично нема много разлога за сумњу. Постоје привлачност, пажња, заједнички планови и осећај да сте пронашли особу са којом желите да градите однос.
Проблем се најчешће појављује постепено. Не мора да постоји један велики тренутак после ког је све другачије. Уместо тога, однос почиње да вас исцрпљује кроз ситнице које се гомилају, док једног дана не схватите да више нисте задовољни.
Две реакције које могу да вас задрже
Филозоф и писац Ален де Ботон описује две честе реакције партнера када коначно отворено кажете шта вас повређује. Обе могу да вам отежају одлуку о раскиду.
Прва је признање проблема. Партнер се извињава, обећава да ће се променити, предлаже терапију или вас уверава да ће од тог тренутка све бити другачије. Ви добијате нову наду и одлучујете да сачекате.
Проблем настаје када се обећања понављају, а стварна промена изостаје. Временом се у однос укључују заједнички стан, деца, финансије, године проведене заједно и све оно због чега раскид више није само емотивна одлука.
Друга реакција је порицање. Уместо разговора о проблему, партнер може да вас убеди да претерујете, да сте погрешно разумели ситуацију или да је проблем заправо у вама.
Тада почињете да преиспитујете сопствени осећај и сећање на оно што се догодило. Што више сумњате у себе, то је теже да донесете одлуку којој сте можда већ одавно близу.
Зашто је онда толико тешко отићи?
Зато што осећања ретко прате логику.
Можете истовремено знати да вам однос штети и и даље волети ту особу. Можете се надати да ће се променити, присећати се лепих тренутака и мислити да бисте можда ипак требало да будете стрпљивији.
У међувремену, исцрпљеност расте. Почињете да плаћате цену односа својим миром, самопоуздањем и свакодневним осећајем сигурности.
Највећа замка је у томе што често не напуштате само особу. Напуштате и заједничке планове, навике, успомене, рутину и слику будућности коју сте заједно изградили.
Понекад је потребна помоћ са стране
Када је емотивна веза толико јака да сами више не можете јасно да сагледате ситуацију, подршка друге особе може много да значи.
Ален де Ботон одлуку о одласку пореди са тешким успоном за који је понекад потребан партнер у пењању. То може бити психотерапеут, близак пријатељ или особа којој верујете и која ће вам помоћи да останете при својој одлуци онда када вам буде најтеже.
Тражити помоћ не значи да сте слаби. Понекад је управо подршка са стране оно што вам омогућава да поново чујете сопствени глас.
На крају, најтеже нису увек везе у којима нема љубави. Много теже могу бити оне у којима љубав постоји, али однос упркос томе није добар за вас.
Када се речи и поступци упорно не подударају, важно је гледати оно што партнер заиста ради, а не само оно што обећава. А када схватите да вас однос више исцрпљује него што вам доноси блискост, сигурност и мир, можда је време да престанете да чекате да се друга особа промени.
Некада најтежа одлука није да останете и покушате још једном, већ да признате себи да сте покушавали довољно дуго.
Да ли тестенину треба кувати са поклопцем? Кувари решили дилему
Преузмите андроид апликацију.
