Велики пси живе краће од мањих раса због посебних секвенци ДНК познатих као „покретни гени“, који могу да наруше функционисање генетског материјала и убрзају старење, показало је ново истраживање објављено у часопису „Science“.
Док међу сисарима углавном важи правило да веће животиње живе дуже, код паса је ситуација обрнута. Мишеви живе свега неколико година, док неке врсте китова могу да доживе готово 200 година, али велики пси углавном имају краћи животни век од малих раса.
Научници су раније претпостављали да велики пси брже расту и имају већа легла, због чега се њихове ћелије чешће деле, што повећава могућност настанка штетних мутација.
Међутим, истраживачи су сада пронашли значајне разлике у ДНК великих и малих паса. Генетски материјал великих раса садржи више неконтролисаних „покретних гена“ – секвенци ДНК које могу да се преместе са једног места на друго и насумично уметну у важне гене, ометајући њихове функције.
„Ово је један од најјаснијих молекуларних показатеља које смо до сада пронашли, а који одговара добро познатој вези између величине пса и дужине његовог живота“, рекао је Блејс Маринер, истраживач са Државног универзитета Аризоне, где је спроведено истраживање.
Према његовим речима, убрзано старење великих паса могло би делимично да буде последица слабије контроле над овим генетским елементима.
Покретни гени се обично држе под контролом механизмима који утишавају њихову активност.
Ипак, научници су утврдили да џиновске расе паса сваке године губе 35 одсто више таквих регулаторних механизама него мале расе, чиме постају подложније оштећењима ДНК.
Када измакну контроли, покретни гени могу да изазову поремећаје у хромозомима, што се повезује са раком, неуродегенеративним болестима и променама повезаним са старењем.
Велике расе паса обично живе од седам до 10 година, док џиновске расе, попут немачке доге и ирског вучјег хрта, имају посебно кратак животни век.
Насупрот томе, мале и патуљасте расе у просеку живе од 12 до 16 година, а чиваве и јоркширски теријери понекад доживе и 18 година.
Осим што живе краће, велики пси подложнији су и бројним болестима повезаним са старењем. Истраживање је обухватило ДНК 864 пса регистрована у оквиру пројекта „Dog Aging Project“, дугорочног истраживања старења паса које се спроводи при Универзитету Вашингтон у Сијетлу.
Научници истичу да пси представљају изузетно користан модел за проучавање старења јер се унутар једне врсте уочавају велике разлике у животном веку.
Ноа Снајдер-Меклер, професор на Државном универзитету Аризоне, оценио је да би покретни гени могли да буду важан део процеса старења код сисара уопште.
„Ако је то случај, усмеравање терапија на ове елементе или механизме који регулишу њихову активност могло би да буде обећавајући правац за развој будућих третмана који би продужили период здравог живота људи“, рекао је он.
Додао је да пси, као животиње које живе уз људе, представљају посебно вредан модел за истраживања важна за људско здравље, јер са људима деле животно окружење, а њихови власници им обезбеђују храну, физичку активност и здравствену негу током целог живота.
Састојак из кухиње савршено прекрива седе: Природан је и коса буде бујнија
Преузмите андроид апликацију.
