Za narednu godinu prognoziramo rast privredne aktivnosti od oko tri odsto, što predstavlja relativno malo povećanje u odnosu na ovogodišnji rast, ali je značajno s obzirom na to da se ne može računati na jednokratne faktore koji su bili prisutni u ovoj godini.
Na ubrzanje rasta BDP-a u narednoj godini uticaće rast realnih dohodaka usled obaranja inflacije i očekivani blagi oporavak evropskih privreda, dok će visoke kamatne stope uticati na usporavanje privrednog rasta, ocenio je juče Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora predstavljajući novi broj ove publikacije u izdanju Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).
S druge strane, procenjuje da će rast BDP-a u ovoj godini iznositi 2,3 do 2,4 odsto, što je slično stopi rasta od 2,5 odsto iz 2022.
„Važna razlika je u tome što je prošlogodišnji rast ostvaren uz opadanje privredne aktivnosti unutar godine, dok je ovogodišnji rast ostvaren uz rast privredne aktivnosti unutar godine. Rastu privredne aktivnosti u ovoj godini značajno su doprineli oporavak poljoprivrede od prošlogodišnje suše, snažan rast proizvodnje električne energije usled otklanjanja problema u EPS-u i izrazito povoljna hidrološka situacija i visok rast građevinarstva. Procenjuje se da je zbirni uticaj ovih jednokratnih faktora na rast privrede u ovoj godini iznosio oko jedan procentni poen, što znači da bi bez njih bio ostvaren rast privrede od oko 1,5 odsto”, rekao je Arsić.
Autori kvartalnog monitora očekuju da će Narodna banka (NBS) u narednim mesecima nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike kako bi se inflacija oborila u granice cilja.
„Zadržavanje kamatnih stopa na sadašnjem visokom nivou u narednih nekoliko meseci je neophodno, jer je inflacija u Srbiji u novembru bila najviša u Evropi. Dodatni razlog na zadržavanje restriktivne monetarne politike je u tome što je bazna inflacija, koja održava uticaj sistemskih faktora, kao što su fiskalna i monetarna politika, kretanja zarada, i dalje visoka. Smanjivanje kamatnih stopa NBS bi makroekonomski bilo opravdano, kada ukupna i bazna inflacija uđu u ciljni koridor. Eventualno, prerano smanjivanje restriktivnosti monetarne politike imalo bi za posledicu sporije obaranje inflacije, što je makroekonomski nepoželjno”, smatra Arsić.
Cena rada digitalnih radnika raste zbog tražnje na globalnom tržištu
Preuzmite android aplikaciju.
