Већина заборављених и изгубљених лешника ће прерасти у дрвеће, чинећи веверице малим херојима који саде дрвеће,чак и ако тога нису свесне.

Веверице се понашају као слатке, паметне, окретне и веште животиње. И јесу, осим што имају једну слабост, помало су заборавнe. Али зар нисмо сви? Као што ми не можемо да се сетимо где смо оставили кључеве или паркирали ауто, тако ни онe често не могу да се сете где су сакрилe своје лешнике и жирове. С обзиром на то колико их “посаде”, није ни чудо.
Ко би водио евиденцију о свему? Тужно је помислити на сав тај труд који су уложиле, само да касније не нађу половину свог улова које су оставиле за “црне дане”. Али ово такође има неке предности, захваљујући њиховом забораву, милиони стабала ничу широм света сваке године.
Сваких неколико, у просеку пет година храст произведе и до десет пута више жира него претходних година. Ова количина жира премашује капацитет популације веверица на њихово одушевљење. Иако је жира невероватно много по мерилима веверица, оне ће се још више бацити на посао, затрпавајући сав вишак и гомилајући залихе. А храст управо то жели.
На питање зашто се ова хиперпродукција жира дешава сваких неколико година одједном, уместо да буде равномерно распоређена током целе године. Заслуге за ширење семена и плодова могу се приписати и птицама, али веверице дефинитивно добијају златну медаљу.

Сваке јесени улазе у маничну фазу гомилања залиха и закопавају лешнике, жир и орахе у кругу својих домова, где процењују да их мраз неће уништити.
Понекад, у потрази за идеалном локацијом, веверице оду много даље од своје куће, због чега се свуда налазе закопани лешници. А колико су лукаве и паметне говори нам ова чињеница, у страху да их неко посматра, понекад ће се претварати да крију лешник. Копаће рупу и претварати се да закопавају лешник, а заправо ће га гурнути у уста и тражити сигурнију локацију. Штета што ће је касније вероватно заборавити.
Научници процењују да веверице у најбољем случају пронађу само две трећине закопаних лешника, од којих су неки и туђи лешници. А остатак? Већина заборављених и изгубљених лешника или жира ће прерасти у дрвеће, чинећи веверице малим херојима који саде дрвеће чак и ако тога нису свесне.
Upoznajte Muju: Najstarijeg aligatora na svetu i “stanovnika” Srbije
Преузмите андроид апликацију.



