Почетна > Живот и стил
Живот и стил

3 мита о здрављу срца у које треба да престанемо да верујемо

Срчани проблеми нису резервисани само за старије људе, вишак килограма није једини фактор ризика, а аритмија не мора увек да се најави лупањем срца. Ево шта би требало да знамо, без панике и непотребног гуглања симптома у три ујутру.
Фото: Pexels/-puwadon-sang-ngern

Када помислимо на здравље срца, често замишљамо некога ко има висок притисак, не одваја се од лекара и одавно је избацио омиљене грицкалице из куће. Ако смо млади, витки и можемо да се попнемо уз степенице без паузе, лако помислимо да смо безбедни.

Али срце не чита наше претпоставке, нити проверава број на ваги пре него што одлучи да му је потребна пажња.

Добра вест је да не треба живети у страху од сваке промене пулса. Довољно је да знамо шта је мит, шта је стварни ризик и када не треба одлагати одлазак код лекара.

1. Мит: Срчани удар ћете сигурно препознати

Филмови су нас научили да срчани удар изгледа драматично: особа се хвата за груди, пада и сви око ње одмах знају шта се догађа. У стварности, симптоми не морају увек да буду тако очигледни.

Бол или притисак у грудима најчешћи су знакови, али могу се јавити и отежано дисање, хладан зној, мучнина, неуобичајен умор или бол који се шири у руку, леђа и вилицу. Код жена се, уз нелагодност у грудима, могу јавити и мање типични симптоми, па проблем није увек лако препознати.

Понекад тегобе могу подсећати на лоше варење или напад панике. Зато није добра идеја да сами постављамо дијагнозу уз помоћ интернета и закључимо да је све у реду само зато што симптом није онакав какав смо очекивали.

Ако се појаве изненадан притисак или бол у грудима, отежано дисање, хладан зној или други могући знаци срчаног удара, одмах позовите хитну помоћ. Немојте чекати да тегобе постану јаче нити сами возити до болнице.

2. Мит: Млади и мршави људи не морају да брину о срцу

Волели бисмо да је довољно да нам фармерке и даље одговарају и да можемо да поједемо пицу без гриже савести, па да срце аутоматски добије потврду да је све у реду. Нажалост, није баш тако.

Кардиоваскуларне болести могу се јавити и код млађих особа, као и код људи који имају нормалну телесну тежину. На ризик утичу и наследни фактори, крвни притисак, холестерол, шећер у крви, пушење и физичка активност.

Важна је и масноћа која се накупља дубоко у пределу стомака, око унутрашњих органа. Њена прекомерна количина повезана је са већим ризиком од метаболичких и кардиоваскуларних проблема, чак и када особа на први поглед делује витко.

Дакле, вага није једини судија нашег здравља. Много више можемо да сазнамо из основних превентивних прегледа, мерења притиска и провере холестерола и шећера у крви.

Не морате због тога да постанете особа која мери сваки залогај и живи у спортској опреми. Редовно кретање, уравнотежена исхрана и повремена контрола код лекара сасвим су добар почетак.

3. Мит: Ако имате аритмију, одмах ћете је осетити

Лупање срца, убрзан пулс, вртоглавица и умор могу бити симптоми поремећаја срчаног ритма. Али постоји једна важна зачкољица: неке аритмије, укључујући атријалну фибрилацију, могу проћи и без приметних симптома.

Атријална фибрилација је поремећај код којег срце ради неправилно, а понекад и убрзано. Симптоми могу да се појаве, нестану и поново врате, па није необично да се особа на прегледу осећа сасвим добро.

Због тога обичан ЕКГ не мора увек да региструје проблем ако се аритмија не јавља баш у тренутку снимања. Лекар тада може препоручити Холтер ЕКГ или другу врсту дужег праћења срчаног ритма.

Ако вам се често јавља неправилан пулс, необјашњив умор, вртоглавица или отежано дисање, разговарајте са лекаром, чак и ако тегобе саме прођу.

Зашто је то важно? Зато што нелечена атријална фибрилација може повећати ризик од можданог удара и других компликација, али постоје начини да се стање прати и лечи.

Закључак? Не треба да ослушкујемо сваки откуцај срца као да чекамо драматичан обрт у финалу серије, али не треба ни да игноришемо упорне или неуобичајене симптоме.

Срце не тражи да живимо савршено, већ да га не узимамо здраво за готово. Мало више кретања, неколико превентивних контрола и мање ослањања на митове могу да буду много кориснији од још једног сата проведеног у претраживању симптома.

Преузмите андроид апликацију.