Ако и ваша породица 21. новембра пали славску свећу, сече колач и окупља родбину око славске трпезе, део сте велике традиције која се преноси генерацијама. Аранђеловдан је једна од најчешћих крсних слава у Србији, а иза његове распрострањености крију се занимљива историјска предања, породична наслеђа и веза са династијом Немањића. И док се многи питају који све обичаји за Аранђеловдан постоје, мало ко зна зашто је ово једна од најраспрострањених слава међу српским породицама.

Свети архангел Михаило није само један од најпоштованијих светитеља у српском народу већ је имао посебно место и у средњовековној Србији. Сматра се заштитником династије Немањића, а његово поштовање оставило је дубок траг у нашој историји и народној традицији.
Аранђеловдан је друга најчешћа слава у Србији
Према подацима који се често наводе у медијским прегледима крсних слава, Аранђеловдан заузима друго место по распрострањености, одмах иза Никољдана. Поједине процене говоре да га слави око 15 одсто становништва Србије.
Разлог због којег се ова слава толико проширила не може се свести на један догађај или једну породицу. Крсна слава се наслеђује, најчешће са оца на сина, па се током векова преносила на нове генерације и ширила заједно са породицама које су се селиле у друге крајеве.
Зато данас Аранђеловдан славе породице у различитим деловима Србије, али и у Црној Гори, Босни и Херцеговини и другим крајевима у којима живи српски народ.
Какве везе Аранђеловдан има са Немањићима?
Веза овог празника са најпознатијом српском средњовековном династијом посебно је занимљива. Свети архангел Михаило сматра се небеским заштитником лозе Немањића, а његово поштовање било је дубоко укорењено у њиховој духовној и државној традицији.
Немањићи су подизали и обнављали бројне цркве и манастире, а поштовање архангела Михаила било је присутно у средњовековној Србији. Зато се његово име и данас повезује са владарском традицијом и наслеђем ове династије.
Посебно је занимљиво предање које се везује за Васојевиће, једно од највећих српских племена у Црној Гори. Према њиховом породичном предању, Васојевићи воде порекло од Немањића, а Аранђеловдан су наследили управо од својих знаменитих предака. Ову славу традиционално обележавају бројна братства овог племена, укључујући његове главне гране – Мијомановиће, Рајевиће и Новаковиће.
Ипак, важно је нагласити да је реч о народном предању о пореклу, а не о историјски потврђеном доказу да су Васојевићи потомци Немањића. Истраживања порекла овог племена указују на сложенију историју и различите верзије породичних предања.
Управо због тога Аранђеловдан има посебно место у породичном идентитету Васојевића, али и њихових потомака који су се током времена насељавали у различитим крајевима Србије и региона.
Које породице славе Аранђеловдан?
Не постоји јединствен списак презимена која славе Аранђеловдан, јер се крсна слава не одређује према презимену, већ према породичном наслеђу. Две породице које носе исто презиме не морају нужно славити истог светитеља, као што ни различита презимена не значе да породице немају заједничко порекло.
Аранђеловдан је посебно заступљен међу бројним породицама и братствима која воде порекло из Црне Горе, Херцеговине, Рашке и других српских крајева. Његова распрострањеност повезана је и са великим миграцијама становништва, током којих су породице са собом носиле и своју крсну славу. Пример за то су управо Васојевићи, чији су се потомци насељавали у различитим деловима Србије, али су у великом броју сачували Аранђеловдан као породичну славу.
Зато, ако ваша породица слави Аранђеловдан, могуће је да иза тог обичаја стоји веома дуго породично наслеђе, али се само на основу славе не може закључити да потичете од одређене династије или племена. За такво истраживање потребни су породично предање, матичне књиге, архивска грађа и други историјски подаци.
Слава која се преноси са генерације на генерацију
Суштина крсне славе није само у окупљању родбине и пријатеља, већ у очувању породичног духовног идентитета. Слава се традиционално преноси са оца на сина, а потомци настављају да поштују светитеља којег су славили њихови преци.
Аранђеловдан је посвећен Сабору Светог архангела Михаила и осталих бестелесних сила небеских. У православној традицији архангел Михаило поштује се као предводник небеске војске и борац против зла.
Занимљиво је и да се за ову славу, упркос народном веровању да се за „живе свеце“ не припрема жито, обавезно приноси славски кољиво. Црква подсећа да се жито припрема за све крсне славе, јер је оно симбол васкрсења и вечног живота.
Аранђеловдан тако није само један од најраспрострањенијих празника у српском народу већ и део породичне историје која се чува кроз векове. За многе домаћине славска свећа и колач представљају везу са прецима, а управо је то разлог због којег се крсна слава преноси и поштује чак и када се породица пресели далеко од свог родног краја.
Вештина располагања новцем – У чему грешимо и како да будемо економичнији
Преузмите андроид апликацију.



