Неко ће особу са којом се повремено чује назвати добрим познаником, док ће та иста особа говорити да су блиски пријатељи. Да ли је то само различито схватање пријатељства или се иза потребе да увеличамо блискост крије нешто више?
Сретнете се неколико пута, повремено размените поруке и једном разговарате о нечему личном. За вас је то пријатно познанство. Међутим, убрзо сазнате да вас друга особа представља као једног од својих веома добрих пријатеља. Таква ситуација може да буде непријатна, нарочито ако се одједном појаве очекивања која никада нису договорена: чешћи позиви, поверавање, тражење помоћи или повређеност зато што нисте узвратили истом мером.
Ипак, то не значи аутоматски да друга особа лаже. Блискост није објективна мера, већ лични доживљај односа, а двоје људи може исто познанство разумети сасвим различито.
Колико заправо добро процењујемо ко нам је пријатељ?
У пријатељству не постоји тренутак у којем две особе званично потврђују шта њихов однос представља. Због тога закључујемо на основу количине заједнички проведеног времена, поверавања, учесталости контакта, осећаја пријатности и сопствених очекивања.
Истраживање објављено у часопису ПЛОС Оне показало је да људи углавном очекују да су њихова пријатељства узајамна, иако се процене две стране не подударају увек. Аутори су анализирали више друштвених мрежа и установили значајну разлику између тога кога испитаници сматрају пријатељем и ко њих види на исти начин. Ове резултате ипак не би требало претворити у популарну, али погрешну поруку да „половина наших пријатеља заправо не воли нас“. Критичари истраживања указали су на ограничења узорка и начина на који је узајамност мерена. То што неко не употреби исту ознаку за однос не значи да му друга особа није драга.
Студија нам пре показује да наклоност, блискост и пријатељство нису исто и да људи границе између њих постављају на различитим местима.
Зашто неко познаника доживљава као блиског пријатеља?
Једно од објашњења је једноставна пројекција. Ако се нама неко веома допада и осећамо да смо му се отворили, лако претпоставимо да друга страна осећа исто. Сопствени осећај блискости тада постаје доказ да је однос узајаман, иако то никада нисмо проверили.
Код неких људи довољно је неколико пријатних разговора да некога назову пријатељем. Други тај назив чувају само за особе које познају годинама, којима могу да се обрате у кризи и са којима постоји трајно узајамно поверење. Ниједна дефиниција није нужно погрешна, али њихова разлика лако ствара неспоразум.
Важан је и контекст. Колеге које свакодневно раде заједно, родитељи који се редовно срећу због деце или особе које деле интензивно искуство могу брзо стећи осећај повезаности. Једна страна ту блискост може пренети и изван тог окружења, док је друга види само као однос везан за посао, школу или заједничку активност.
Да ли се иза тога крију усамљеност и потреба за припадањем?
Потреба да некоме припадамо сматра се једном од основних људских психолошких потреба. Квалитетна пријатељства повезана су са бољим психолошким благостањем, док њихов недостатак може појачати осећај усамљености и одбачености.
Ако особа има мало блиских односа, једно ново познанство за њу може добити много већи значај него за некога ко већ има развијену мрежу пријатеља. Називање познаника „добрим пријатељем“ тада може да ублажи осећај друштвене празнине и пружи сигурност да негде припада. То углавном није свесна обмана. Човек често види однос онако како му је емоционално потребан, а не нужно онако како се он показује кроз понашање обе стране.
Код особа које су несигурне у односе може се јавити и потреба да што пре потврде блискост. Оне могу интензивније тражити контакт, тешко подносити неодговорене поруке или неутрално понашање тумачити као одбацивање. Ипак, на основу једног односа није могуће закључити да неко има одређени стил емоционалног везивања или психолошки проблем.
Када „пријатељство“ служи потврђивању сопствене важности
Постоји и другачија могућност. Поједини људи наглашавају блискост са популарним, успешним или утицајним особама како би и сами деловали важније. Они могу често говорити „мој добар пријатељ“, иако је реч о површном познанству.
У том случају није пресудан осећај припадања, већ друштвени статус који се позајмљује из туђег имена или положаја. На то може указивати ако особа не говори о стварном односу, заједничким искуствима и узајамној подршци, већ готово искључиво истиче кога познаје. Ипак, ни ово не треба закључивати на основу једне реченице. Неки људи једноставно широко користе реч „пријатељ“, без намере да импресионирају друге.
Како изгледа узајамна блискост?
Блиско пријатељство не одређује само број порука или година познанства. Важнији су узајамност, поузданост и стварно познавање друге особе.
У односу који обе стране доживљавају као близак углавном постоји:
обострано покретање разговора и сусрета
интересовање које није везано само за једну тему или околност
могућност да се поделе и пријатна и тешка искуства
поштовање граница и времена друге особе
осећај да се помоћ може и понудити и затражити
стабилност односа и када нема непосредне користи
Ниједан знак сам за себе није доказ. Неки веома блиски пријатељи ретко се чују, док се поједине колеге свакодневно дописују, али се никада не срећу изван посла.
Шта када схватимо да пријатељство није обострано?
Сазнање да нас неко не доживљава једнако блиско може да заболи, али не мора да значи да је цео однос био лажан. Могуће је да нас друга особа поштује и воли, али нас једноставно смешта у другачији круг блискости.
Занимљиво је да се грешке догађају и у супротном смеру. Истраживање познато као „јаз у допадању“ показало је да после разговора често потцењујемо колико смо се допали саговорнику. Дакле, некада преценимо блискост, а некада не приметимо да је друга особа према нама топлија него што мислимо.
Због тога је боље посматрати понашање током времена него анализирати једну реч или правити тајне тестове пријатељства. Ако се очекивања значајно разликују, граница се може поставити без понижавања: љубазно, јасно и без обећавања блискости коју не осећамо.
Пријатељство није увек једнако са обе стране нити се развија истом брзином. Понекад један човек однос већ види као близак, док други још стоји на вратима тог пријатељства. Тек време и узајамно понашање показују да ли ће их обоје прећи.
Преузмите андроид апликацију.
