Svakodnevno se izlažemo raznim hemikalijama i neželjenim sastojcima bez našeg znanja.
Naravno, neke hemikalije su bezopasne, ali neke mogu biti posebno opasne za mozak.
Izlaganje plavoj svetlosti
Plava svetlost koju emituju mobilni telefoni i razni drugi ekrani održava vaš mozak aktivnim kada bi trebalo da se odmara, ometajući tako ciklus spavanja.
Preskakanje obroka
Da bismo održali korak sa svime oko nas, često preskačemo osnovne potrebe, poput uzimanja hrane i spavanja. Ali upravo ove osnovne potrebe igraju ključnu ulogu u održavanju mozga u „formi“.
Značajan stres
Stres utiče na prefrontalni korteks i pamćenje. Pokušajte da budete što manje pod stresom i učestvujete u aktivnostima koje vas opuštaju.
Nedostatak sna
Ostati budan do kasno utiče na pamćenje, rasuđivanje i sposobnost mozga da rešava probleme.
Nedostatak druženja
Nedostatak druženja i usamljenost povezani su sa depresijom i kognitivnim padom. pokušajte da imate aktivan društveni život.
Dugo sedenje
Sati sedenja mogu uticati na zdravlje mozga. Preporučuje se kretanje nakon 15 do 30 minuta sedenja.
Potrošnja aditiva za hranu
Za nekoliko aditiva za hranu kao što su mononatrijum glutamat ili MSG, aspartam, kaže se da imaju efekte na mozak u smislu da ga oštećuju.
Unos rafinisanih ugljenih hidrata
Konzumiranje visoko obrađenog brašna može dovesti do porasta nivoa šećera u krvi, što može oštetiti mozak ako se ne leči.
Loše zdravlje desni
Istraživanje je pokazalo da bolest desni može dovesti do smanjenja hipokampusa, dela mozga odgovornog za učenje i pamćenje.
Prekomerni unos šećera
Prekomerno konzumiranje šećera može povećati nivo šećera u krvi i oštetiti krvne sudove u mozgu.
Preuzmite android aplikaciju.
