Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Које дете родитељи најчешће запостављају у породицама са више деце и какве последице то може да остави?

У породицама са троје или више деце родитељи често покушавају да ускладе различите потребе, обавезе и очекивања сваког детета. Најстарије дете обично добија више одговорности, најмлађе често захтева додатну бригу, док средње дете понекад остаје у сенци браће и сестара. Ипак, стручњаци упозоравају да редослед рођења није једини фактор који одређује колико ће се дете осећати вољено, примећено и прихваћено.
Фото: Pexels/N Voitkevich
Зашто нека деца у великим породицама добијају мање пажње?

Породице са више деце суочавају се са изазовом да сваком детету пруже довољно времена, пажње и емоционалне подршке. Иако родитељи углавном настоје да буду подједнако посвећени свој деци, свакодневне обавезе често утичу на расподелу њиховог времена. Због тога поједина деца могу да стекну утисак да су њихове потребе мање важне од потреба браће и сестара.

Најмлађе дете често захтева више непосредне неге, посебно током првих година живота. Најстарије дете може да привуче пажњу школским обавезама, постигнућима или одговорностима које родитељи очекују од њега. У таквим околностима средње дете понекад добија мање индивидуалне пажње, нарочито ако је самостално и не показује отворено незадовољство.

Међутим, осећај запостављености не зависи искључиво од броја деце или редоследа њиховог рођења. На њега могу да утичу темперамент детета, разлика у годинама између браће и сестара, здравствене потребе појединих чланова породице и емоционална доступност родитеља. Дете које не тражи много пажње не мора да буде дете којем пажња није потребна.

Да ли је средње дете заиста највише запостављено?

У популарној психологији често се помиње такозвани синдром средњег детета, који подразумева осећај занемарености између најстаријег и најмлађег члана породице. Према овом схватању, најстарије дете ужива посебну пажњу као првенац, док најмлађе задржава статус породичне бебе. Средње дете зато може да развије осећај да нема јасно одређено место у породичној хијерархији.

Ипак, синдром средњег детета није званична медицинска или психијатријска дијагноза, а научни докази не потврђују да су средња деца по правилу емоционално запостављена. Студија објављена у научном часопису PLOS ONE анализирала је положај деце различитог редоследа рођења у историјским финским породицама и није пронашла опште доказе да средња деца имају неповољније животне исходе. Истраживачи су ипак уочили одређене разлике повезане са полом и редоследом рођења, што показује колико су породични односи сложени.

Средње дете може да развије изражену самосталност, способност прилагођавања и вештине преговарања са другима, али такве особине нису универзалне. Његов емоционални развој много више зависи од породичне атмосфере него од самог положаја међу браћом и сестрама. Родитељи зато не би требало да претпоставе да је средње дете задовољно само зато што ретко тражи помоћ или пажњу.

Шта научна истраживања откривају о редоследу рођења?

Редослед рођења може да буде повезан са разликама у времену које родитељи посвећују деци, као и са њиховим улагањима у образовање, развој и здравље. Прворођено дете одређени период има неподељену родитељску пажњу, док касније рођена деца од почетка одрастају уз браћу или сестре. Истраживачи покушавају да утврде да ли те разлике утичу на развојне могућности и свакодневне навике деце.

Истраживање објављено 2026. године у часопису Journal of Economic Behavior  & Organization анализирало је како редослед рођења утиче на активности деце узраста од две до 15 година. Резултати засновани на подацима из Аустралије и Сједињених Америчких Држава показали су да касније рођена деца у породицама са двоје или троје деце проводе мање времена у активностима које подстичу развој, а више уз дигиталне медије. Истраживачи су установили и да родитељи у просеку проводе мање времена са касније рођеном децом него са прворођеном, што може делимично да објасни уочене разлике.

Такви налази не значе да родитељи мање воле касније рођену децу или да ће она нужно имати развојне потешкоће. Разлике у расподели времена могу да настану због већег броја породичних обавеза, и промена у родитељским навикама. Важно је разликовати мању количину заједничког времена од емоционалног занемаривања, јер једно не мора аутоматски да подразумева друго.

Како се осећа дете које мисли да родитељи више воле брата или сестру?

Дете које има утисак да родитељи више пажње посвећују његовој браћи или сестрама може да развије осећај љубоморе, туге или несигурности. Понекад покушава да привуче пажњу непослушношћу, свађама или претераним инсистирањем на својим потребама. Друга деца реагују повлачењем, ћутањем и избегавањем разговора о осећањима.

Посебну пажњу заслужују деца која се труде да буду беспрекорна како не би додатно оптерећивала родитеље. Она могу да преузимају превише одговорности, потискују незадовољство и избегавају да траже помоћ чак и када им је потребна. Такво понашање одрасли понекад погрешно тумаче као знак емоционалне зрелости и потпуне самосталности.

Дуготрајан осећај неправедног третмана може неповољно да утиче на самопоуздање, односе са браћом и сестрама и доживљај припадности породици. Ипак, појединачни сукоби, љубомора или повремено незадовољство не представљају сами по себи доказ емоционалног занемаривања. Родитељи би требало да обрате пажњу на трајне промене расположења, повлачење из породичних активности и учестале изјаве детета да га нико не примећује.

Зашто најстарије и најмлађе дете такође могу да буду запостављени?

Иако се пажња често усмерава на положај средњег детета, ни најстарија деца нису заштићена од осећаја запостављености. Родитељи од њих понекад очекују да буду одговорнија, самосталнија и спремна да помогну млађој браћи и сестрама. Када таква очекивања постану превелика, дете може да стекне утисак да су његове потребе мање важне од породичних обавеза.

Најстарије дете може да осећа притисак да стално постиже добре резултате и служи као пример осталима. Ако родитељи похвале углавном повезују са успехом и одговорношћу, дете може да почне да верује да пажњу мора да заслужи. Зато је важно да родитељи покажу интересовање и за његова осећања, страхове и потребу за одмором, а не само за постигнућа.

Најмлађе дете, упркос додатној пажњи коју често добија, такође може да се осети несхваћено или потцењено. Старија браћа и сестре понекад добијају више слободе и озбиљније задатке, док родитељи најмлађе дете дуже посматрају као некога коме је стално потребна заштита. Свако дете, без обзира на редослед рођења, може да доживи осећај запостављености када његове индивидуалне потребе остану непрепознате.

Како родитељи могу да спрече осећај запостављености код деце?

Један од најважнијих начина да родитељи очувају блискост са сваким дететом јесте да редовно одвајају време за индивидуално дружење. То не мора да подразумева дуге излете или посебно организоване активности, већ може да буде заједничка шетња, разговор пред спавање или омиљена игра. Важно је да дете током тих тренутака осети да родитељ обраћа пажњу управо на њега, без сталног прекидања због других обавеза.

Родитељи би требало да избегавају поређења међу децом, посебно када је реч о школском успеху, понашању или карактеру. Изјаве којима се једно дете представља као паметније, послушније или одговорније могу да појачају ривалство и осећај неправде. Уместо тога, корисније је да родитељи препознају труд, способности и интересовања сваког детета појединачно.

Подједнака родитељска љубав не значи да сва деца у сваком тренутку морају да добију потпуно исту количину пажње. Дете које је болесно, пролази кроз тежак период или се суочава са одређеним проблемом привремено може да захтева већу подршку, али осталој деци треба објаснити разлоге такве промене. Најважније је да свако дете зна да има своје место у породици, да су његова осећања важна и да може да рачуна на родитеље када му је потребна помоћ.

Преузмите андроид апликацију.