Свакодневно се излажемо разним хемикалијама и нежељеним састојцима без нашег знања.
Наравно, неке хемикалије су безопасне, али неке могу бити посебно опасне за мозак.
Излагање плавој светлости
Плава светлост коју емитују мобилни телефони и разни други екрани одржава ваш мозак активним када би требало да се одмара, ометајући тако циклус спавања.
Прескакање оброка
Да бисмо одржали корак са свиме око нас, често прескачемо основне потребе, попут узимања хране и спавања. Али управо ове основне потребе играју кључну улогу у одржавању мозга у „форми“.
Значајан стрес
Стрес утиче на префронтални кортекс и памћење. Покушајте да будете што мање под стресом и учествујете у активностима које вас опуштају.
Недостатак сна
Остати будан до касно утиче на памћење, расуђивање и способност мозга да решава проблеме.
Недостатак дружења
Недостатак дружења и усамљеност повезани су са депресијом и когнитивним падом. покушајте да имате активан друштвени живот.
Дуго седење
Сати седења могу утицати на здравље мозга. Препоручује се кретање након 15 до 30 минута седења.
Потрошња адитива за храну
За неколико адитива за храну као што су мононатријум глутамат или МСГ, аспартам, каже се да имају ефекте на мозак у смислу да га оштећују.
Унос рафинисаних угљених хидрата
Конзумирање високо обрађеног брашна може довести до пораста нивоа шећера у крви, што може оштетити мозак ако се не лечи.
Лоше здравље десни
Истраживање је показало да болест десни може довести до смањења хипокампуса, дела мозга одговорног за учење и памћење.
Прекомерни унос шећера
Прекомерно конзумирање шећера може повећати ниво шећера у крви и оштетити крвне судове у мозгу.
Преузмите андроид апликацију.
