Просечан туриста са двадесетак слободних дана годишње тешко да ће стићи да упозна по површини седму највећу земљу на планети, за коју се може рећи да је континент за себе – Индију. “Трик” би могао бити посета Раџастану, највећој савезној држави Индије у коју су “спакована” њена највећа историјска и културна богатства.
Такозвана “Земља краљева” нуди екстравагантне палате, импозантне тврђаве, али и шарене и ужурбане градове у којима нас, таман кад помислимо да смо видели све, опет сачекају нова изненађења.
Ова архетипска земља махараџа, богатства и шаренила представља прави драгуљ у индијској круни.
Истраживање постојбине махараџа обично се одвија устаљеном туристичком путањом познатом као “Златни троугао” која покрива најинтересантније раџастанске локације, са кратким “скоком” до суседне државе Утар Прадеш како се не би пропустио легендарни Таџ Махал.
Путовање обично почиње у застрашујућој мега-метрополи са 32 милиона становника – Делхију, где путнике, осим величанственог могулског наслеђа, дочека и призор највећег сиромаштва које су икада имали прилику да виде.
Према неким проценама, на улицама Делхија живи око 200.000 бескућника, а приликом шетње централним улицама препуним народа и возила неретко дођемо у прилику да дословно морамо да на тротоару прескачемо људе који спавају на улици.
Због оваквих ситуација, Индија се често карактерише као дестинација за прекаљене путнике, мада ће чак и такви често бити шокирани оним што виде.
Као контрабаланс, у Агри нас чека вероватно најлепша грађевина коју је свет икад видео – маузолеј Таџ Махал који је заљубљени могулски владар сазидао у 17.веку у знак љубави својој (омиљеној) жени.
Златни троугао се наставља у Џајпуру, граду обојеном у ружичасто-наранџасту боју и престоници Раџастана у којој се налази и једна од најшарених пијаца у окружењу.
Град је очаравајућ у својој какофонији и сјају величанствене прошлости, мешавини историје и модерног и грађевинама као што је ружичаста Хава Махал и градска палата чији су делови претворени у музеј.
Ту је и бајковита тврђава боје меда – Амбер, као и краљевска опсерваторија. У Џајпуру свој храм имају чак и мајмуни.
Напуштени комплекс Галта данас је насељен стотинама помало безобразних и понекад агресивних мајмунчића који ће на све начине покушати да туристима украду храну и друге предмете који им се учине занимљивим.
На улазу се у сврхе успостављања пријатељских односа са домаћинима храма може купити кикирики, но интеракције могу бити непредвидиве, те је боље за пар долара унајмити локалног водича који помаже приликом “комуникације” између туриста и мајмуна.
Величанствена утврђења и палате на којима се није штедело су највећа атракција Раџастана.
Тврђаве до којих воде вијугави путићи се надвијају над градовима док њихови бедеми чувају приче о славним могулским војницима, ратним слоновима који су пробијали ратне линије и пркосе времену и давно усмрћеним непријатељима.
Палате су зидане у резбареном мрамору и камену, украшаване стаклом у боји и полудрагим камењем, те најфинијим ручним радовима. Кад се све ово узме у обзир, јасно је да је Раџастан био достојан краљевима и витешким Рајпутима.
Када говоримо о Раџастану, не можемо да не споменемо интензитет и спектар боја. Експлозија црвене, смарагно зелене и дречаво жуте налази се у саријима које носе жене, мушким турбанима, на улицама и пијацама, у сваком граду и селу, а посебно током бројних државних фестивала.
Индија је све, и још много тога. Све што смо замишљали док смо маштали да је посетимо, и оно што нисмо очекивали да видимо када је посетимо. Раџастан, иако представља само делић овог јединственог калеидоскопа, њена је есенција.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
