Уколико вам име Викторија на прву лопту не буди препознатљиве асоцијације на медитеранска путовања, нисте једини. Овај шармантни град на Гозу, мањем и знатно мирнијем острву које чини малтешки архипелаг, често остаје у сенци већег и ужурбанијег главног острва. До њега се стиже кратком и пријатном вожњом фериботом са копна, а многи посетиоци Малте обично га посматрају само кроз призму трочасовне паузе за ручак и брзе фотографије средњовековне Цитаделе, успут штиклирајући Гозо са списка током једног поподнева.
Ипак, чини се да се све из корена сада мења пошто је Викторија званично понела ласкаву титулу Европске престонице културе за 2031. годину, чиме је скренула пажњу светске путничке јавности на своје скривене вредности. Кључ успеха и победничка визија овог града крију се под називом „Острво острва“, концептом осмишљеним да Гозо представи не као усамљену стену у плаветнилу Средоземља, већ као чврсто повезану мрежу живих локалних заједница, старих заната и специфичних традиција.
Према речима европских и домаћих званичника, целокупни културни програм истраживаће душу острва кроз три аутентична медитеранска мотива: обалу, со и таласе; стварајући јединствени спој традиције и савременог израза. Иза ове концептуалне приче стоји једноставна и привлачна животна филозофија коју локални покретачи иницијатива описују кроз три основна стуба: спорост, бригу и храброст. Суштина је у слављењу оног споријег, далеко свеснијег и опуштенијег ритма живота који Гозо чини тако посебним уточиштем од савремене ужурбаности, али уз додатак неопходне дозе уметничке смелости и свеже креативне енергије.
Смештена у самом срцу острва, ова специфична варош носи и занимљиву двоименост: док је званични назив Викторија добила 1887. године у част Златног јубилеја британске краљице Викторије, сваки мештанин ће вам поносно рећи да се град заправо зове Ир-Рабат.
Права круна сваког истраживања овог места свакако је величанствена Цитадела (Il-Kastell), утврђени средњовековни стари град на узвишењу који подсећа на кадар из епске фантастике и пружа невероватан поглед од 360 степени преко такорећи целог острва. Вековима је служила као главно одбрамбено склониште, а историјски записи говоре да је све до средине 16. века закон обавезивао целокупно становништво Гоза да ноћи проводи унутар њених бедема ради заштите од гуреских и османских напада. Унутар зидина данас се налази и Катедрала Успења Маријиног са чувеним tromple-l’œil осликаним плафоном који визуелно ствара илузију праве куполе.
Иако је Викторија културно срце, Гозо чува и дубоке праисторијске корене. На свега неколико минута вожње налазе се мегалитски храмови Џгантија (Ġgantija), мегалитске структуре под заштитом UNESCO-а саграђене између 3600. и 3200. године пре нове ере, што их чини старијим и од египатских пирамида. За љубитеље природе и активног одмора, разуђена обала око увала Шленди и Двејра нуди импресивне стазе за пешачење дуж литица, брдски бициклизам и врхунске локације за роњење у бистром морском акваторијуму.
Гастро сцену острва прожимају аутентични укуси: свеж козји сир гбејниет, маслиново уље, ручно брана морска со из оближњих вековних солана у Марсалфорну и локална вина. Гозо и Викторија међутим, више нису дестинација за брзи обилазак, већ места која нас позивају да успоримо корак и у потпуности доживимо аутентичну медитеранску безбрижност и лакоћу живљења.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
