Када се спомене Ибица, прва асоцијација нам је луд ноћни провод, али ово треће по величини Балеарско острво нуди далеко слојевитију и богатију причу која почиње стотинама година пре настанка електронске музике.
Феничани су још 654. године пре нове ере основали насеље на месту данашњег главног града, препознавши изузетан стратешки и трговачки положај острва у западном делу Средоземног мора. Стари град, познат под називом Delt Vile опасан је масивним ренесансним зидинама из 16. века које се налазе под заштитом Унеска као споменик светске баштине.
Данас је ово стрмо утврђење одлично место за шетњу поред белих кућа са цветним декорацијама, скривених пролаза и видиковаца са којих се пружа поглед на луку, отворен морски хоризонт и тиркизне увале. А најлепши је доживљај Delt Vile у раним јутарњим сатима када старо језгро одише тишином, а мирис морског ваздуха и пржене кафе из малих породичних бистроа испуњава вековне камене пролазе.
Један од најзанимљивијих детаља у вези са Ибицом везан је за производњу соли у природном резервату Ses Salines на самом југу острва. Со се на овом простору сакупља непрекидно више од два миленијума, а плитка слана језера током године мењају боју од светлоплаве до јарко ружичасте услед присуства специфичних микроорганизама, док су током сезонских миграција станиште хиљадама фламингоса.
На југозападној обали из мора се нагло уздиже Es Vedrа , тајанствена кречњачка стена висока 413 метара. Es Vedrа је у геолошком и навигационом смислу позната по томе што представља једну од најјачих магнетских аномалија на Земљи, због чега компаси у њеној непосредној близини често отказују, а локалне легенде је вековима повезују са митом о сиренама и древним потопљеним цивилизацијама. Најлепши поглед на овај магични монолит пружа се са видиковца код старе куле Torre del Savinar, где посматрање заласка сунца представља посебан ритуал који мештани и искусни путници добро познају.
Гастрономска понуда Ибице чврсто је везана за традицију и ресурсе са копна и мора. Локални специјалитет који обавезно треба пробати је софрат пагéс, богато традиционално јело од више врста меса, домаћег кромпира и шафрана, као и флаó, специфичан колач од свежег овчијег сира и дивље нане чији рецепт датира још из средњег века.
Уколико посетите неку од аутентичних сеоских кафана у унутрашњости, приметићете да се уз оброк увек служи и домаћи ликер Frígola или ароматични Hierbas Ibicencas, направљен од локалних лековитих трава. Клима је типично медитеранска са преко 300 сунчаних дана годишње, али унутрашњост острва и даље чува миран, рурални карактер где доминирају маслињаци, дрвеће бадема, црвена земља и традиционалне финсе – беле камене куће равнога крова дизајниране тако да природно одржавају пријатну свежину током врелих летњих месеци.
Поред природних лепота, Ибица има и специфичну еколошку вредност која се огледа у морским ливадама посидније (посидониа оцеаница) које окружују острво. Ове морске траве делују као природни филтери воде, производе огромне количине кисеоника и директно су одговорне за карактеристичну кристалну прозирност мора око острва. Феничански утицај и даље се осећа на археолошком локалитету Sа Caleta, где се могу видети остаци првих објеката, оруђа и пећи за прераду руде.
Током векова, због честих напада гусара са севера Африке, локално становништво је подизало масивне камене осматрачнице, такозване Torres de Defensa, које су распоређене дуж читаве обале и са којих су се помоћу димних и ватрених сигнала слала упозорења унутрашњости. Данас су те куле споменици културе и популарна пешачка одредишта до којих воде скривене стазе кроз миришљаве борове шуме.
Свакодневни живот ван развиканих туристичких центара одвија се у малим сеоским заједницама попут Sant Carles de Peralta или Sant Gertrudis se Fruitera. Овде се око централних белих цркава налазе локалне радње, уметничке галерије и традиционални ресторани у којима се и даље негује спори, медитерански ритам живота. На северозападу острва, у близини места Sant Miquel, крије се пећина Cova de Can Marçà, стара више од сто хиљада година, коју су у прошлости гусари и шверцери користили као тајно складиште за робу, а која је данас отворена за посетиоце који желе да виде фасцинантне сталактите и подземна језера. Ибица тако остаје фасцинантан и вишеслојан спој богатог историјског наслеђа, јединствених природних феномена, аутентичне гастрономије и уникатног медитеранског духа који успева да опстане и чува своју душу упркос масовном туризму.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
