Prosečan turista sa dvadesetak slobodnih dana godišnje teško da će stići da upozna po površini sedmu najveću zemlju na planeti, za koju se može reći da je kontinent za sebe – Indiju. “Trik” bi mogao biti poseta Radžastanu, najvećoj saveznoj državi Indije u koju su “spakovana” njena najveća istorijska i kulturna bogatstva.
Takozvana “Zemlja kraljeva” nudi ekstravagantne palate, impozantne tvrđave, ali i šarene i užurbane gradove u kojima nas, taman kad pomislimo da smo videli sve, opet sačekaju nova iznenađenja.
Ova arhetipska zemlja maharadža, bogatstva i šarenila predstavlja pravi dragulj u indijskoj kruni.
Istraživanje postojbine maharadža obično se odvija ustaljenom turističkom putanjom poznatom kao “Zlatni trougao” koja pokriva najinteresantnije radžastanske lokacije, sa kratkim “skokom” do susedne države Utar Pradeš kako se ne bi propustio legendarni Tadž Mahal.
Putovanje obično počinje u zastrašujućoj mega-metropoli sa 32 miliona stanovnika – Delhiju, gde putnike, osim veličanstvenog mogulskog nasleđa, dočeka i prizor najvećeg siromaštva koje su ikada imali priliku da vide.
Prema nekim procenama, na ulicama Delhija živi oko 200.000 beskućnika, a prilikom šetnje centralnim ulicama prepunim naroda i vozila neretko dođemo u priliku da doslovno moramo da na trotoaru preskačemo ljude koji spavaju na ulici.
Zbog ovakvih situacija, Indija se često karakteriše kao destinacija za prekaljene putnike, mada će čak i takvi često biti šokirani onim što vide.
Kao kontrabalans, u Agri nas čeka verovatno najlepša građevina koju je svet ikad video – mauzolej Tadž Mahal koji je zaljubljeni mogulski vladar sazidao u 17.veku u znak ljubavi svojoj (omiljenoj) ženi.
Zlatni trougao se nastavlja u Džajpuru, gradu obojenom u ružičasto-narandžastu boju i prestonici Radžastana u kojoj se nalazi i jedna od najšarenih pijaca u okruženju.
Grad je očaravajuć u svojoj kakofoniji i sjaju veličanstvene prošlosti, mešavini istorije i modernog i građevinama kao što je ružičasta Hava Mahal i gradska palata čiji su delovi pretvoreni u muzej.
Tu je i bajkovita tvrđava boje meda – Amber, kao i kraljevska opservatorija. U Džajpuru svoj hram imaju čak i majmuni.
Napušteni kompleks Galta danas je naseljen stotinama pomalo bezobraznih i ponekad agresivnih majmunčića koji će na sve načine pokušati da turistima ukradu hranu i druge predmete koji im se učine zanimljivim.
Na ulazu se u svrhe uspostavljanja prijateljskih odnosa sa domaćinima hrama može kupiti kikiriki, no interakcije mogu biti nepredvidive, te je bolje za par dolara unajmiti lokalnog vodiča koji pomaže prilikom “komunikacije” između turista i majmuna.
Veličanstvena utvrđenja i palate na kojima se nije štedelo su najveća atrakcija Radžastana.
Tvrđave do kojih vode vijugavi putići se nadvijaju nad gradovima dok njihovi bedemi čuvaju priče o slavnim mogulskim vojnicima, ratnim slonovima koji su probijali ratne linije i prkose vremenu i davno usmrćenim neprijateljima.
Palate su zidane u rezbarenom mramoru i kamenu, ukrašavane staklom u boji i poludragim kamenjem, te najfinijim ručnim radovima. Kad se sve ovo uzme u obzir, jasno je da je Radžastan bio dostojan kraljevima i viteškim Rajputima.
Kada govorimo o Radžastanu, ne možemo da ne spomenemo intenzitet i spektar boja. Eksplozija crvene, smaragno zelene i drečavo žute nalazi se u sarijima koje nose žene, muškim turbanima, na ulicama i pijacama, u svakom gradu i selu, a posebno tokom brojnih državnih festivala.
Indija je sve, i još mnogo toga. Sve što smo zamišljali dok smo maštali da je posetimo, i ono što nismo očekivali da vidimo kada je posetimo. Radžastan, iako predstavlja samo delić ovog jedinstvenog kaleidoskopa, njena je esencija.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
