Хоби није увек начин да се опустимо и нешто ново сазнамо или урадимо. Има и своју тамну страну, када може да буде окидач за развој озбиљне зависности која у битној мери ремети свакодневни живот. У неким ситуацијама вишесатно играње игрица, спортско клађење, куповина и скупљање одређених предмета могу да измакну контроли. Када приметимо да нешто што је некада било забавно почиње да нам одузима превише времена, новца или енергије, могуће је да смо развили бихејвиоралну зависност.
Шта је бихејвиорална зависност?
Бихејвиорална зависност је стање у којем осећате да немате контролу над одређеном активношћу, чак и поред тога што она доводи до проблема у свакодневном животу. За разлику од других, познатијих облика зависности, бихејвиорална зависност је зависност без дроге или алкохола која активира систем награђивања у мозгу.
– Ослобађа се допамин, који се често зове „хормон среће“, баш као и при употреби дроге или алкохола – каже Хана Бенет, лиценцирани социјални радник у организацији Баннер Хеалтх.
Ишчекивање, награда, кајање
Бихејвиорална зависност је најчешће последица коцкања или спортског клађења, играња игрица или прекомерне активности на друштвеним мрежама. Нажалост, ови облици зависности су у сталном порасту; стручњаци зато верују да ће играње игрица и коришћење друштвених мрежа у будућности бити признати као поремећаји.
Ови облици понашања могу да изазову зависност јер, активирањем система награђивања у мозгу, пружају краткорочно олакшање или узбуђење. Могу да подстакну развој циклуса: ишчекивања, награде и кајања.
Стручњаци кажу да проблем управо ствара наведени образац, а не сама активност. Могуће је да неко игра игрице или проводи време на друштвеним мрежама на здрав начин. Исто тако је могуће да ове активности прерасту у облике зависности.
Када хоби постаје проблем?
Губитак контроле један је од највећих знакова упозорења. Хоби може да прерасте у проблем ако:
Проводимо више времена у одређеној активности него што смо планирали.
Често или непрестано размишљамо о тој активности.
Не можемо да ограничимо време проведено, на пример, на друштвеним мрежама.
Почнемо да занемарујемо породичне, пословне и личне обавезе.
Осећамо немир, раздражљивост или нелагоду када се не бавимо одређеном активношћу.
Стручњаци сматрају да особе са бихејвиоралним поремећајем често користе одређену активност у нади да ће на тај начин ублажити стрес или регулисати расположење. Потом се често јавља осећај кривице или стида због времена или новца који троше, на пример на клађење. Почињу да скривају своје активности од блиске породице и пријатеља.
Јављају се често и финансијски проблеми; зависници од клађења „јуре губитак“, односно покушавају да поновним клађењем врате изгубљени новац. Троше веће количине новца, често се новац планиран за плаћање месечних режија потроши на коцку.
Које особе су под већим ризиком?
Неки људи могу да учествују у овим активностима без развијања зависности. Ризик је већи ако смо у сталном стресу, ако одраније упадамо у стања анксиозности или депресије. Фактори ризика су и породична историја зависности, укључујући злоупотребу супстанци или поремећаје у исхрани, као и склоност брзој награди или бегу од стварности.
– Бихејвиорална зависност може да утиче на све сфере живота – истиче Бенет.
Све то може имати за последицу затегнуте односе са ближњима, финансијске проблеме, слабији учинак на послу или у школи. Повећан је осећај анксиозности, честе су промене расположења, несаница или друге менталне тешкоће.
Када да потражимо помоћ?
Рана подршка може да спречи погоршање проблема. Све се може регулисати на више начина, на пример: когнитивно-бихејвиоралном терапијом, групама подршке или финансијским саветовањем (ако је потребно решити дугове). Такође је важно лечење основних проблема са менталним здрављем, попут анксиозности или депресије.
Преузмите андроид апликацију.
