Почетна > Бизнис
Бизнис

Где завршава половна одећа?

План Европске уније јесте да 2030. сва одећа која се продаје на тржишту буде издржљива, да може да се поправи и рециклира. Ознаке ће морати да буду јасније, више одеће ће морати да буде сашивено од рециклираних влакана.
Фото: Pixabay/meandcolors

Све ово је због захтева да се смањи емисија штетних гасова коју производи текстилна индустрија у другим деловима света.

– Брза мода није у моди – поручила је Европска комисија у својој стратегији коју је објавила прошле године. Сектор одеће би морао да емитује 45 одсто мање емисија до 2030, пише Дојче веле.

Многи највећи модни ланци, попут „Ејч енд Ема” и „Заре”, заснивају свој пословни модел на масовној производњи јефтине одеће и увођењу нових одевних стилова на недељној бази. Новији играчи, попут кинеског „Шејна” у онлајн продају избацују свакодневно нове комаде гардеробе.

Након ношења, а понекад чак и пре, већина одеће заврши на одлагалиштима или у спалионицама. Подаци Фондације „Елен Макартур”, добротворне организације која се залаже за смањивање отпада, указују да се само 13 одсто материјала који се користи у производњи одеће рециклира у неком облику. Мање од један посто користи се за нову гардеробу.

Просечан Европљанин сваке године потроши 15 килограма текстила, укључујући предмете попут завеса и индустријских тканина. Око четвртине тога шаље се у иностранство, највише у Африку и Азију, према последњем извјештају Европске агенције за заштиту животне средине.

Одећа се често прикупља у добротворним трговинама, а онда препродаје.

У Африци, у коју Европа шаље 46 одсто свог коришћеног текстила, постоји тржиште ове одеће, али велики део завршава на одлагалиштима или на улицама и у рекама.

У Гани, где одлази највећа количина европског текстила, око 40 одсто одеће завршава као отпад.

У Азији, у коју Европа шаље 41 одсто свог одбаченог текстила, вероватније је да ће извоз бити сортиран и обрађен.

Како се наводи, велике земље попут Пакистана и Уједињених Арапских Емирата чворишта су за остатак света. Тканине се тамо и претварају у индустријске крпе или у изолацију за зграде. Велики део те гардеробе ипак заврши и у спалионицама.

Тренутно се свега око трећина отпадног текстила из ЕУ прикупи за поновну употребу и рециклирање. Међутим од 2025. државе чланице мораће да прикупе све, али је још питање да ли је ово заиста оствариво.

Zbog separatista indijska država Pendžab bez interneta

Преузмите андроид апликацију.