Дигитални свет доноси бројне погодности. Куповина се обавља из фотеље, рачуни се плаћају без одласка на шалтер, а многе услуге доступне су у свега неколико кликова. Ипак, колико год нам технологија олакшавала живот, она са собом носи и опасности које потрошачи не би смели да занемаре.

Лажне интернет продавнице, сумњиве поруке о наводним пошиљкама, обавештења о неуспелим трансакцијама и поруке које се представљају као комуникација с банком само су неки од начина на које преваранти покушавају да дођу до новца и осетљивих података грађана.
Колико је проблем распрострањен показују подаци компаније „Касперски”, чији је систем за заштиту од фишинга током 2025. године спречио више од пет милиона покушаја приступа фишинг линковима.
Фишинг је врста интернет преваре у којој се криминалци представљају као познате компаније, банке, институције или службе за доставу како би кориснике навели да открију податке о платним картицама, лозинке или друге личне информације.
Посебан проблем представља то што су овакве поруке често осмишљене тако да делују уверљиво и изазову осећај хитности. Потрошачу се, на пример, поручује да мора одмах да потврди податке о картици, плати додатне трошкове испоруке или отклони наводни проблем с банковним рачуном.
Управо такав притисак може довести до непромишљене реакције и финансијске штете.
Да интересовање за стицање дигиталних знања расте, показује и истраживање интерног истраживачког центра компаније „Касперски”.
Према резултатима, 39 одсто испитаника наводи професионално усавршавање као главни разлог за учешће у програмима дигиталног образовања.
Преузмите андроид апликацију.



