Референтна каматна стопа тренутно износи 5,75 одсто, а због појачаних инфлаторних притисака пажња је усмерена на нову одлуку централне банке.
НБС сутра одлучује о референтној каматној стопи, која је тренутно 5,75 одсто, у тренутку појачаних инфлаторних притисака и пада цена нафте.
Стручњаци оцењују да тржиште не тражи ново повећање, јер банке вишак ликвидности пласирају по стопи од 4,51 одсто, ближој доњој граници коридора.
Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) одлучиваће у сутра, 12. новембра о висини референтне каматне стопе у моменту када се на светским тржиштима бележи највећи недељни пад цена нафте и у условима и даље појачаних инфлаторних притисака.
На претходној седници, одржаној почетком октобра, Извршни одбор НБС задржао је референтну каматну стопу на нивоу од 5,75 одсто, колико износи последње две године, узимајући у обзир остварено и очекивано кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике међународног окружења који могу утицати на њено кретање.
Тржиште не намеће промене
Професор Београдске банкарске академије Малиша Ђукић оцењује да тржиште тренутно не сигнализира потребу за повећањем референтне камате.
Анализирајући механизме монетарне политике и кретања на међубанкарском тржишту, Ђукић објашњава да референтна каматна стопа има сигнализирајућу улогу, али да реално стање на аукцијама показује другачију слику.
Пословне банке, наиме, већ месецима пласирају вишак ликвидности код централне банке кроз такозване репо продајне трансакције по стопама које су ниже од референтне каматне стопе.
“Референтна камата од 5,75 одсто требало би да буде сигнализирајућа, односно каматна стопа по којој се спроводе те операције. Међутим, ако гледате стање на тржишту, односно аукције које су резултат конкуренције међу банкама, видећете да пословне банке пласирају новац код централне банке по каматној стопи која је ближа овој доњој граници коридора, односно 4,51 одсто”, објаснио је Ђукић за Бизнис.рс.
Уколико би банке процениле да растући ризици прете тржишту, оне би кроз понуде на репо аукцији унутар постојећег коридора могле саме да сигнализирају да се услови погоршавају, односно да финансијски сектор очекује раст каматних стопа, што оне до сада нису урадиле.
“Будући да је стопа од 4,51 одсто стабилна, а банке још увек имају простора унутар утврђеног коридора, потреба за административном променом референтне стопе од стране НБС за сада не постоји”, оцењује Ђукић.
Нема оправдања за ново поскупљење новца
Иако у пракси постоје разлике између званичних инструмената централне банке и реалних услова под којима привреда и грађани долазе до зајмова, при чему су каматне стопе на кредите у протеклом периоду бележиле раст услед прилагођавања пословних банака и процене ризика, стручњаци поручују да актуелни подаци са тржишта новца не оправдавају нова поскупљења новца кроз интервенцију централне банке.
Ђукић, међутим, напомиње да треба имати у виду да Извршни одбор одлуке доноси на бази бројних база података и узимајући у обзир параметре које ми као обични грађани не можемо да видимо.
“Али на бази овог простора и коридора, где банке још увек имају простора, мислим да још увек не постоји нека велика потреба за променом, односно повећањем референтне каматне стопе заједно с овим коридором”, оцењује професор Београдске банкарске академије.
Међугодишња инфлација у Србији је након јулских 1,9 одсто и августовских 2,2 одсто у септембру одскочила на 4,1 проценат, што је било и очекивано због ефекта високе базе од прошле године, али и проласка летње сезоне нижих цена пољопривредних производа.
НБС је раније наводила да би међугодишњи раст потрошачких цена до краја године требало да се задржи на горњој граници коридора од 4,5 одсто.
Подаци о инфлацији за октобар биће објављени истог дана када се одржава и седница Извршног одбора, 12. новембра, а стручњаци процењују да ће на њен раст утицати предизборни пакет давања грађанима од милијарду евра, док одређено олакшање долази из чињенице да су многа поскупљења одложена, попут електричне енергије и даљинског грејања.
Подсетимо, Европска централна банка (ЕЦБ) је почетком октобра повећала референтну каматну стопу за 0,25 процентних поена након истог таквог повећања током лета, док су процене аналитичара да еврозону до краја године очекује још једно повећање. Последње процене говоре да се током 2027. године не очекује смањење стопа.
Са друге стране, америчке Федералне резерве (Фед) пред одржавање избора за Конгрес крајем октобра нису мењеле правац монетарне политике под утицајем мешовитих података са тржишта рада и раста економије.
Преузмите андроид апликацију.
