Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Деца у доба пандемије: До сада није забележен оволики проценат гојазности

Истраживања у Немачкој су показала да је свако шесто дете постало дебље за време пандемије.
Фото: Unsplash/Henley designe studio

Свако шесто дете у Немачкој значајно је добило на тежини за време пандемије, посебно у време мера карантина. Међутим, истраживања показују да су се лоше животне навике укорениле иако је карантин престао. Лекари позивају на доношење низа хитних мера.

Како су теретане и базени бивали затварани за време карантина и локдауна, спортски клубови, школе спорта и остали који се баве тимским спортовима, више нису смели да се састају, а чак је и јутарња вожња бициклом до канцеларије отказана због обавезног рада од куће. Већина људи се кретала много мање него пре пандемије.

У међувремену, прошле су и те две године пандемије и потпуно сулудог ритма и навика којима смо били принуђени да прибегнемо и многи су се вратили старим рутинама, а корона килограми су се поново истопилии.

Али, последице карантина су се ипак концентрисале у једној старосној групи: деци и младима.

Према истраживању Немачког друштва за гојазност (DAG) и Else Kroner-Fresenius Центра за нутриционистичку медицину (EKFZ) на Техничком универзитету у Минхену, скоро половина деце се данас креће мање него пре пандемије.

Свако шесто дете у Немачкој постало је дебље од почетка корона кризе, а око четвртина једе више слаткиша.

Промена у животу се, дакле, наставила до данас у групи становништва од три до 17 година, иако су последице пандемије за већину људи сада већ једва приметне.

За потребе ове студије, Институт за истраживање мишљења Forsa питао је 1004 родитеља о навикама у исхрани и вежбању њихове деце и дошло се до следећих података:

-Угојило се 16 % адолесцената, а деца узраста од десет до дванаест година угојила су се чак за 32%

-Деца и млади из породица са ниским примањима имају већу шансу да буду гојазна од деце која расту у породицама са вишим примањима ( 23 до 12 процената)

-Деца и адолесценти за 44% мање вежбају него пре пандемије, а тај проценат иде чак до 57% када су млади од 10 до 12 година у питању

-Физичка спремност се погоршала за 32% код деце и младих, а код деце од 10 до 12 година чак за 48%

-За 43% деце и младих пандемија има средњи или снажан психолошки утицај

-70% деце и младих све више се налази на друштвеним мрежама

-27% деце и младих посеже за слаткишима чешће него раније

-34% породица једе чешће заједно, што је најлепши податак у целој овој статистици.

„Никада нисмо видели оволики проценат повећања телесне тежине на скали од почетка пандемије“ – рекла је Susann Veihrauch-Bluher, виши лекар у Универзитетској дечјој болници у Hale an der Salu, према саопштењу DAG-а.

„То је алармантно, јер прекомерна тежина може да доведе до високог крвног притиска, масне јетре или дијабетеса код деце и адолесцената“.

Фото: Unsplash/Abigail Miller
Чак и пре пандемије, 15 одсто деце и адолесцената је имало прекомерну тежину, а шест одсто њих и озбиљну гојазност.

Директор EKFZ-а и члан одбора DAG-а др Ханс Хаунер, наводи да је терет разних болести, које су оптерећивале здравствени систем и пре пандемије, тек сада неравномерно распоређен, а корона је то знатно погоршала.

Последице пандемије се морају апсорбовати, иначе ће корона килограми бити бумеранг за здравље целе генерације.

Јачање одговарајућих терапијских понуда које подједнако допиру до свих група сада је од огромног значаја.

Као хитне мере, стручњаци су предложили увођење пореза на шећерна пића, ограничавање реклама за нездраву храну и јачање терапије гојазности.

Као део истраживања Института за технологију у Karlsrueu, четвртина деце и адолесцената нормалне тежине пријавила је повећање телесне тежине у другом затварању 2020.

Подаци из DAKGesundheit такође показују значајно повећање болничког лечења гојазности код деце и адолесцената у 2020.

Психолошки стрес изазван пандемијом такође је присутан у високом проценту код деце. Чињеница да деца и млади људи понекад више пате од мера пандемије него друге групе становништва наилази на велике критике.

У најновијем таласу корона вируса, који се догодио у пролеће 2021. учесталост стреса је била највећа код деце у школама и вртићима.

Фото: Unsplash/Chris Benson

На основу истраживања које је спровела СЗО у 36 земаља, установљено је да скоро свако треће дете у европској регији узраста између шест и девет година пати од прекомерне телесне тежине.

Ова студија је показала да је стање најгоре у земљама Средоземља, премда се у неким државама ситуација у последње време поступно поправља, на пример у Грчкој, Италији, Португалу и у Шпанији.

Да „куга новог доба“, како поједини научници називају тај феномен, хара и нашим друштвом показала су последња истраживања Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, по којима свако пето дете у Србији има вишак килограма, а осам одсто малишана је гојазно.

Шта је решење?

Наравно, када су у питању овакве тенденције у здрављу најмлађе популације једне земље решења која се нуде не смеју и не могу бити паушална, краткотрајна или површна.

Неопходно је наћи системска решења на нивоу свих области друштвеног живота и уз координацију из једног надлежног центра за унапређење правилне исхране и контролу гојазности код деце и младих.

Али, најпре да се зна, дијете нису решење код деце и младих, већ само стварање здравих навика, што је дуготрајан процес у којем би требало учествују и родитељи, и школа, и друштво у целини.

Postoje tri faze rasta kod dece: Ukoliko primete problem, kome bi trebalo roditelji da se obrate?

Преузмите андроид апликацију.