Dugo se verovalo da ako želite da smršate, najbolje je da pojedete obilan doručak, a svi sledeći obroci treba da budu manje obilni. Ali najnovija istraživanja sugerišu da doba dana kada konzumirate najveći obrok nije toliko važno za „gubitak težine“ kao što se ranije mislilo.
Poslednjih godina, najpopularniji saveti o ishrani zasnivaju se na pretpostavci da vreme za obrok može da napravi veliku razliku kada je u pitanju gubitak težine, piše ScienceAlert. Logika iza ove teorije je razumljiva, posebno ako uzmete u obzir da skoro svaka ćelija u našem telu prati isti ciklus od 24 sata kao i mi. Cirkadijalni satovi se nalaze u celom telu i regulišu dnevni ritam većine naših bioloških funkcija, uključujući metabolizam.
Hrono ishrana
Zbog ovih metaboličkih ritmova, naučnici su predložili mogućnost da je način na koji obrađujemo obroke različit u različito doba dana. Ova oblast istraživanja se naziva „hrono-ishrana“ i ima veliki potencijal kada je u pitanju doprinos poboljšanju zdravlja ljudi. Dve studije iz 2013. sugerišu da je konzumiranje više kalorija ujutru i manje kalorija uveče pomoglo ljudima da izgube težinu. Ali najnovija velika studija otkriva da iako relativna količina hrane koju jedemo za doručak i večeru utiče na apetit pojedinca, ona nema uticaj na metabolizam ili gubitak težine. Da bi istražili vezu između količine hrane koja se pojede za doručak i večeru i njenog uticaja na glad, tim istraživača sa univerziteta u Aberdinu i Sariju sproveo je kontrolisanu studiju na zdravim ljudima sa prekomernom težinom.
Studija o zdravim osobama sa prekomernom težinom
Učesnici su bili podvrgnuti dva režima ishrane. Svaki je trajao četiri nedelje – obilan doručak i manja večera, ili manje obilan doručak i obilna večera. Ručak je bio isti tokom čitave studije. Naučnici su sve pratili od početka, prateći metabolizam učesnika studije i koliko su kalorija sagoreli. Predvideli su da bi obilan doručak i manja večera mogli da povećaju sagorevanje kalorija i gubitak težine.
Međutim, rezultati eksperimenta nisu otkrili razlike u telesnoj težini ili bilo kakve biološke mere potrošnje energije bez obzira na korišćeni obrazac ishrane. Mere potrošnje energije uključivale su bazalnu brzinu metabolizma (koliko kalorija vaše telo koristi u mirovanju), fizičku aktivnost i upotrebu hemijskog oblika vode koji omogućava procenu ukupne dnevne potrošnje energije. Naučnici su primetili da nema razlike ni u dnevnom nivou glukoze u krvi, insulina ili lipida. Ovo je važno jer su promene ovih faktora u krvi povezane sa metaboličkim zdravljem. Rezultati istraživanja pokazuju da način na koji naše telo obrađuje kalorije ujutru u odnosu na veče ne utiče na gubitak težine kao što su ranije pokazale druge studije.
Subjektivni osećaj gladi
Jedina razlika između prethodne i najnovije studije bila je subjektivna promena u gladi i srodnim faktorima među učesnicima studije, kao što je količina hrane koju su želeli da konzumiraju. Tokom dana, nakon obilnog doručka i manje večere, prijavili su da se osećaju manje gladni, što može biti korisno za sve one koji žele da smršaju, jer im može pomoći da efikasnije kontrolišu glad i manje jedu. Kao i sa svim istraživanjima, ovo je imalo određena ograničenja. Uticaj ritma ishrane proučavan je u periodu od samo četiri nedelje, a ranije studije su pokazale najveće razlike u efektu ranog u odnosu na kasni unos energije nakon četiri nedelje.
Međutim, činjenica da nije bilo promene u kalorijama koje se unose ili konzumiraju tokom te četiri nedelje ukazuje da se telesna težina pojedinca verovatno ne bi promenila čak i da je studija duže trajala. Hrononutricija je zanimljiva oblast istraživanja i sve je više dokaza da vreme obroka može igrati važnu ulogu u poboljšanju zdravlja mnogih ljudi. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da doba dana kada konzumirate najveći obrok nije toliko važno za ‘gubljenje težine’ kao što se ranije mislilo.
Najbolje namirnice za jesen prema mišljenju stručnjaka: Šta bi trebalo da dodamo ishrani
Preuzmite android aplikaciju.
