Психолози саветују да одвојимо више времена за себе како бисмо свом мозгу пружили прилику да се опусти и обнови енергију.
Људи су друштвена бића. Еволуирали смо у групама и освојили свет у великим породичним заједницама које називамо цивилизацијама. У основи, потребно нам је друштво других људи, пише Сциенце Фоцус.
Зашто онда с времена на време пожелим да будем једина особа на планети?
Жеља да будемо сами може да буде једнако снажна као и наш инстинкт да тражимо друштво пријатеља и породице.
Истраживачи чак имају и назив за овај осећај: алонелинесс, односно непријатност коју осећамо када немамо довољно времена за себе. То је својеврсна супротност усамљености и описује негативне симптоме и емоције које се јављају када нам недостаје време које можемо да проведемо сами.
Предности времена проведеног насамо
Родитељи који се суочавају са шест недеља школског распуста у ово доба године постају посебно раздражљиви. Тај осећај познат је и људима који живе у становима са много цимера или раде у окружењима препуним људи, попут школа и болница.
Занимљиво је да идеја о самоћи привлачи пажњу великог броја људи. Једна од њих је и др Туи-Ви Нгујен, професорка психологије на Универзитету у Дараму. Њено истраживање показује да је важно да повремено будемо сами јер нам то омогућава да се опоравимо од стреса.
– Једна ствар коју доследно примећујемо у својим истраживањима јесте да је време проведено насамо веома корисно за регулисање емоција – каже она.
– У једном истраживању изазвали смо стрес на почетку експеримента. Затим смо учеснике сместили у просторију у којој су били сами. Већ након кратког периода од 15 до 30 минута могли смо да приметимо како се њихове емоције смирују и ниво стреса опада.
Занимљиво је да ово стишавање емоција није имало исти ефекат када су учесници били у просторији са још једном особом. Можда је то зато што је самоћа време за одмор и обнављање енергије.
Време проведено насамо може бити корисније ако га испунимо неком активношћу, попут шетње у природи или бављења креативним хобијем.
Бес, анксиозност и претерана узбуђеност захтевају одређени ментални напор, али чини се да све то почиње да нестаје када добијемо тренутак само за себе.
Нгујен је утврдила да постоје и физички ефекти.
– Кортизол посматрамо као показатељ стреса, а његов ниво опада када смо сами – каже она.
Осећај смирености није једина предност. Истраживање спроведено током карантина због пандемије ковида 19 показало је да време проведено насамо може да подстакне креативност. Друга истраживања указују на то да самоћа може да побољша саосећање према себи и отпорност на стрес.
Усамљеност и самоћа нису исто
Све ово може да звучи изненађујуће онима који су слушали да је усамљеност постала епидемија, и то опасна. Она се повезује са лошијим менталним здрављем, али и повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести и превремене смрти.
Међутим, постоји велика разлика између самоће и изолације. Усамљеност је нешто што не можемо увек да изаберемо, док је самоћа нешто чему можемо да тежимо и што можемо да организујемо тако да нам највише прија.
Први корак је да време које проводимо сами испунимо одређеним активностима, каже Нгујен.
– Понекад, када је то време потпуно неиспуњено, људима постаје тешко да се носе с њим. Зато је добро да себи задамо нешто чиме ћемо се бавити.
У једном од својих експеримената, Нгујен је тражила од учесника да разврставају стотине оловака. Показало се да им је то било пријатније него да само седе и не раде ништа. Једно раније истраживање чак је показало да би неки људи радије сами себи задали благе електричне шокове него да седе без икакве активности.
Нгујен у слободно време прави минијатурне моделе, што делује као здравија опција. Читање, баштованство, слагање слагалица или цртање такође су добри начини да испунимо време.
– Почните са активношћу која ће вам ангажовати руке – саветује она, али упозорава да не би требало аутоматски да посежемо за телефоном.
Нгујен истражује да ли уређаји који нам одвлаче пажњу могу да ометају менталне процесе који се одвијају док смо сами.
– Када смо сами, имамо прилику да размишљамо и осврнемо се на свој дан. Међутим, телефони су осмишљени тако да нам привлаче пажњу, па уместо тога почињемо да обављамо више ствари истовремено – каже она.
Још један савет је да изађемо из куће, нарочито ако у њој стално има много људи.
– Ако сте непрестано у окружењу које изазива висок ниво стреса, можда нећете моћи да се ментално одвојите од њега чак ни када сте сами. Зато многи родитељи осећају потребу да изађу из куће. Постоји разлика између времена проведеног насамо и времена које посвећујемо себи – каже Нгујен.
Преузмите андроид апликацију.
