Почетна > Бизнис
Бизнис

Да ли ћемо пити квалитетнија увозна вина?

Најновија измена правила о увозу вина требало би да допринесе побољшању квалитета увозних вина на домаћем тржишту али и бољем положају домаћих винара. Србија има одобрену квоту за увоз 2,5 милиона литара годишње из Европске уније без царине. Влада Србије одобрила је ову измену крајем децембра прошле године тако да су те количине подељене на две категорије како би се донекле разграничио увоз вина бољег и лошијег квалитета.
Фото: Unsplash/limamauro23

Квоту А од 2,25 милиона литара чини категорија досадашњег квалитета (познато је да су се већим делом увозила јефтинија вина) док ће, кроз такозвану квоту Б, увозници моћи да набаве 250.000 литара вина бољег квалитета, односно она скупља од 20 евра по боци. Увозне количине подељене су такође по кварталима. Један увозник може да увезе највише 15 одсто кварталне квоте.

Подсетимо, ова измена о максималним количинама уведена је још раније јер се 2020. догодило да су два велика трговца која послују у Србији искористила 75 одсто наше увозне квоте за вино и то већ половином године, што се до тада никад није десило. У току тог лета, за само неколико дана, један велики трговац увезао је око 150 шлепера вина без царине, а одређена количина јефтиног вина ушла је из Румуније. Ово вино набављано је по изузетно ниској цени.

Због свега овога мањи увозници морали су накнадно до краја године да плаћају увозне дажбине што је довело до поскупљења вина и у малопродаји. Због поремећаја на тржишту, које је до тада функционисало без проблема, сектор винарства тражио је да се систем расподеле квота уреди праведније и одреди колико сваки трговац може да увезе овог алкохолног пића без плаћања дажбина.

Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара Србије рекао је да је Влада Србије крајем прошле године усвојила ову измену правилника око квота који ће се још дорађивати како би се дошло до коначног, најбољег решења. У току је и израда закона о вину којим ће се тржиште још побољшавати и очекује се усаглашавање са Европском унијом.

„Да ли ћемо пити квалитетнија страна вина, то ћемо видети. На сваком тржишту морају да буду вина за трговинске системе и за угоститељство. Онај ко има новца пиће увек квалитетно, онај са просечним буџетом гледаће да добије најбоље за свој новац“ наглашава Рајта.

Према његовим речима, ни на западу се та квалитетна, скупа вина не пију свакодневно. Грађани се и код нас све више опредељују за домаћа вина из разних разлога. Више се свакако зарађује на оним јефтинијим јер је промет већи и таква вина су доступнија широј популацији.

„Надамо се да ће бити боље, радимо да буде боље и за домаће винаре и за купце. Видећемо како ће се ствари одвијати. Свакако, у Србији се праве све квалитетнија вина. Не смемо да постанемо држава која ће бити позната по јефтиним винима, ни страним ни домаћим“ каже Стеван Рајта.

Norveška ne želi električne automobile na svojim trajektima

Преузмите андроид апликацију.