Научна истраживања одавно су доказала да музика позитивно утиче на расположење, кардиоваскуларни систем и когнитивне функције. Међутим, једно ново истраживање сугерише да није свака врста звука једнако ефикасна када је реч о ублажавању анксиозности и одговара на питање које оптимално време слушања доноси брзо олакшање код анксиозности.
Шта је открило ново истраживање о утицају циљане музике на мождану активност и симптоме анксиозности
Док многи људи користе такозвани „пинк ноисе“ концепт, односно позадинске звуке налик киши или статичким шумовима за опуштање и сан, најновији подаци указују да посебно дизајнирана музика може да буде знатно делотворнија. Студија објављена у часопису PLOS Mental Health испитивала је утицај музике са уграђеном техником познатом као аудиторy беат стимулатион (АБС) на симптоме анксиозности.
АБС представља метод који користи ритмичке звучне импулсе како би утицао на мождане таласе, померајући их из убрзаног, стресног стања ка споријем и опуштенијем ритму.
У истраживању су учествовали научници са универзитета у Лондону и Канади, који су анализирали како различита дужина слушања „медитативне“ музике са АБС-ом утиче на смањење анксиозности. У студију су укључене 144 одрасле особе које су већ користиле терапију против анксиозности. Испитаници су подељени у четири групе: контролна група која је слушала пинк ноисе, као и три групе које су слушале музику са АБС-ом у трајању од 12, 24 и 36 минута.
Анксиозност и расположење мерени су пре и након сесија помоћу стандардизованих клиничких скала.
Колико времена (минута) је потребно за позитиван ефекат?
Резултати су показали јасну везу између трајања слушања и нивоа анксиозности.
Најизраженије смањење анксиозности забележено је код испитаника који су слушали музику 24 минута. Код оних који су слушали 36 минута постигнут је врхунац ефекта, са додатним побољшањем расположења и смањењем негативних емоција. С друге стране, 12 минута није било довољно да доведе до значајних промена.
Осим смањења анксиозности учесници су пријавили и мање осећаја раздражљивости, напетости и унутрашњег немира, уз општи осећај емоционалне стабилности. Важно је нагласити да су сви испитаници већ користили лекове, што указује да ова метода може да буде ефикасна као допунска терапија.
Како музика утиче на мозак
Мозак обрађује музику на више нивоа: не само кроз звук већ и кроз значење, сећања и емоције које она покреће. Активација мозга додатно расте када особа активно учествује у музици, попут певања или свирања. Међутим, музика са АБС-ом функционише другачије.
Процес започиње музиком која одговара тренутном срчаном ритму особе, који је често убрзан због стреса. Затим се темпо постепено успорава, подстичући прелазак у смиреније стање. Овај принцип познат је као „изо-принцип“.
Захваљујући скривеним ритмичким импулсима, мождани таласи се синхронизују са споријим ритмом, што води ка опуштању.
Разлика између терапијске и свакодневне употребе музике
Класична музичка терапија у великој мери зависи од личних музичких преференција, јер омиљена музика активира центре задовољства у мозгу. Међутим, у овом случају фокус није на укусу, већ на акустичким карактеристикама.
За разлику од обичног слушања музике, ова метода користи прецизно контролисане параметре: темпо, трајање и структуру како би циљано утицала на емоционално стање.
Другим речима, спонтано слушање музике може да помогне у смањењу стреса, али не даје исти ефекат као структурисана терапијска интервенција.
Да ли је ефекат само дистракција
Једно од кључних питања јесте да ли музика само одвлачи пажњу или заиста мења стање мозга.
Ако ефекат траје и након престанка слушања, то указује на дубљу промену прелазак из стања „бори се или бежи“ у стање одмора и регенерације. Иако дистракција има своју вредност, смањење физиолошке напетости и субјективног осећаја анксиозности указује на комплекснији механизам деловања.
Употреба пинк ноисе-а у контролној групи додатно потврђује овај закључак, јер тај звук одржава пажњу без изазивања емоционалне реакције. Бољи резултати музике са АБС-ом указују да ефекат превазилази пуку дистракцију.
Ограничења истраживања
Иако резултати делују обећавајуће, постоје одређена ограничења.
Студија се фокусирала на краткорочне ефекте, па није познато колико дуго траје побољшање. Такође, сви учесници су већ били на терапији, што отежава процену ефекта као самосталног третмана. Још једно питање јесте да ли је за резултате заслужан искључиво АБС или комбинација са музиком, будући да није постојала група која је користила само АБС.
Уз то, узорак испитаника био је релативно узак, што значи да су потребна додатна истраживања како би се резултати потврдили и применили на ширу популацију.
Може ли музика да буде део терапије?
Из овог истраживања закључује се да посебно дизајнирана музика са аудиторy беат стимулацијом показује потенцијал као ефикасан алат за брзо смањење анксиозности. Оптимално трајање од око 24 до 36 минута може да доведе до значајног побољшања расположења и смањења симптома.
Преузмите андроид апликацију.
