Da bi jedna firma imala onlajn prodavnicu, trebalo bi da ima svoj sajt, a on mora da bude na nekom internet domenu. Osnovno pravilo onlajn poslovanja jeste da taj domen treba da pripada firmi.
Velika je greška da se vodi na komšiju koji se razume u internet, na kolegu iz IT, koji će da brine o tom domenu, ili na agenciju koja će o istom trošku da registruje domen i napravi sajt.
Analiza koju je na 1.000 veb-prodavnica sproveo Nacionalni registar internet domena (RNIDS) pokazala je da je u 21,6 odsto slučajeva domen na kom je veb-prodavnica registrovan na fizičko lice, ne na firmu.
Pritom, od svih domena koji su registrovani na firme, osam odsto domena registrovano je na firmu koja na sajtu nije naznačena kao vlasnik veb-prodavnice (vrlo je moguće da je registracija domena svojevremeno prepuštena agencijama koje su pravile i sajtove, ali domene registrovale na sebe, umesto na svoje klijente).
„Samo 66 odsto veb-prodavnica zaista je na domenu firme koja je vlasnik te prodavnice. Ostale firme razvijaju svoje poslovanje na tuđim domenima, nesvesne potencijalne opasnosti po svoj biznis. Sa druge strane, 87,1 odsto veb-trgovaca koristi imejl-adresu na vlastitom domenu, što je dobro za izgradnju poverenja sa kupcima jer, prema prethodnom istraživanju RNIDS-a, 79 procenata korisnika više veruje preduzeću koje koristi imejl-adresu na vlastitom domenu nego onom koje koristi besplatnu imejl-adresu (na gmail.com, yahoo.com i sl.)“ navode iz RNIDS-a.
Kako objašnjavaju, pošto „Gugl” u lokalnim pretragama favorizuje sajtove na lokalnim, nacionalnim domenima, a preko 90 odsto veb-prodavnica je usmereno na srpsko tržište, dobro je da se njih 68,9 odsto nalazi na .rs domenu.
To je, objašnjavaju, dobro i iz ugla kupaca, pošto su rezultati prethodnog, već pomenutog istraživanja, pokazali da se sajtovima koji posluju na domaćem tržištu čak duplo više veruje ako su na .rs domenu, nego ako koriste domen .com – (62 naspram 28 odsto).
Internet je, navode iz RNIDS-a, postao naše prirodno okruženje za sve, pa i za kupovinu i prodaju. Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2022. je obavljeno više od 42 miliona transakcija na internetu i kupljeno je robe i usluga u vrednosti od 1,2 milijarde evra.
I sve to u Srbiji, u kojoj mnogi privrednici još uvek sa nepoverenjem gledaju u te „nove” tehnologije.
Preuzmite android aplikaciju.
