Председнички избори у Црној Гори биће одржани 19. марта 2023. године. Иако функција председника у Црној Гори има више протоколаран значај, околности су одредиле да ће ови избори можда имати и историјску важност.
Наиме, чињеница да од исхода недељног гласања зависи политичка судбина садашњег председника и вишедеценијског неприкосновеног црногорског лидера Мила Ђукановића, можда и најбоље говори о значају 19. марта.
Нема сумње да се након овог изборног процеса, ма како год да се он заврши, неће значајније мењати спољнополитичка агенда у Црној Гори. Уосталом, она је одређена уласком Црне Горе у НАТО и консензусом свих тамошњих релевантних политичких чинилаца око стратешке важности европског пута за ту земљу. Међутим, унутрашња политичке прилике у Црној Гори ће и те како зависти од ових председничких избора.
За Ђукановића је ово вероватно последњи покушај да заустави процес урушавања ДПС-а.
Тачније, само Ђукановићева победа може спречити, или бар одложити, демонтажу коруптивног система ДПС-а. Зато се на овим изборима суштински одлучује о судбини садашњег председника, његове политичке организације, а самим тим и о будућем односу снага на политичкој сцени у Подгорици.
Сва до сада спроведена истраживања јавног мњења показала су да ни један од седам претендената на место председника Црне Горе нема натполовичну већину и да је следствено томе други круг неминован. Једини кандидат који је, по свим тим истраживањима, сигуран учесник тог другог круга јесте Мило Ђукановић. Док, су од осталих шест кандидата Драгиња Вуксановић Станковић испред СДП-а, Горан Даниловић из УЦГ-а и инфлуенсер Јован Радуловић добили епитет аутсајдера и није за очекивати да се домогну другог круга.
Са друге стране, Андрија Мандић испред ДФ-а, Јаков Милатовић из Покрета Европе сад и Алекса Бечић подржан од Демократа и покрета УРА, несумњиво ће се борити за друго место.
Последњи локални избори у Црној Гори показали су значајан скок популарности покрета Европа сад као и пад популарности Демократа Алексе Бечића. Бивши министар у влади Здравка Кривокапића Јаков Милатовић управо на крилима тог успеха нада се добром резултату. Нема сумње да Милатовић и Бечић рачунају на исто бирачко тело и да се ту могу десити највећа изненађења. Међутим, како сад ствари стоје, предност је на страни Милатовића, чија политичка опција је у налету и тешко да Бечићу ту ишта и ико може помоћи. Подршка Дритана Абазовића свакако није безначајна, али није ни пресудна.
Када све то узмемо у обзир, онда схватамо зашто су шансе Андрије Мандића да се пласира у други круг сасвим реалне. Ривалство на релацији Милатовић – Бечић свакако му иде на руку. Тачније, у том бројном србо-црногорском бирачком телу, може доћи до скоро равномерне поделе гласова између ова два кандидата. Зато, уколико успе да анимира добар део српских гласача у Црној Гори, Мандић и те како може да се докопа другог круга.
У сваком случају трка између Мандића, Милатовића и Бечића биће неизвесна, док Ђукановић још увек може бити релативно спокојан. Бар док се гласачка места у недељу не затворе. А онда, када сазна име противкандидата, за њега почиње одсудна битка.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
