Почетна > Блог
Блог Свет

Срђан Граовац: Одлазак великог Кисинџера

Велики амерички дипломата, државни секретар САД од 1970. до 1974. године, саветник за националну безбедност председника Никсона и Форда и вероватно најпознатији светски стручњак за међународне односе Хенри Кисинџер преминуо је у 101 години живота.
Фото: Градске инфо

Кисинџер је рођен у Немачкој 1923. године. Као и други немачки Јевреји, по доласку Хитлера на власт, суочио се са нацистичким терором. Заједно са породицом, 1938. године преселио се у САД где се упоредо школовао и радио све до уласка његове нове домовине у Други светски рат. Тачније, 1943. године Кисинџер је приступио америчкој војсци и ратовао на европском Западном фронту. Знање немачког језика омогућило му је да напредује у обавештајним структурама америчке војске и да обавља низ важних и осетљивих обавештајно-безбедносних задатака у Немачкој.

По повратку у САД наставио је школовање на Харварду. Докторирао је на европској политичкој структури успостављеној Бечким конгресом. Поред постепене градње значајне академске каријере Кисинџер је желео да се укључи и у политички живот САД-а. Након уласка Никсона у Белу кућу долази и до његовог великог успона у америчком естаблишменту. Кисинџер је са тридесетседмим председником САД-а успоставио изузетно блиске односе. Обављао је за његовог мандата функције државног секретара и саветника за националну безбедност.

Управо тада, Кисинџер постиже највеће успехе у својој дипломатској каријери. Креира политику детанта између САД и СССР-а што доприноси смањењу тензија у Хладном  рату, води преговоре око завршетка америчког ангажмана у Вијетнам, и најважније, значајно доприноси приближавању Вашингтона и Пекинга. Управо успостављање сарадње са НР Кином представљало је круну његове каријере и велику стратешку победу америчке дипломатије над СССР-ом.

Сарадња САД и Кине свакако је допринела слабљењу утицаја Кремља у Пекингу и подстакла већ започети процес изласка НР Кине из орбите доминантног утицаја СССР-а. Тиме је несумњиво задат снажан ударац комунистичком блоку у Хладном рату.

Након одласка Никсона, Кисинџер је служио и под председником Фордом као саветник за националну безбедност, али је његов утицај постепено слабио. По окончању Фордовог мандата Кисинџер напушта политику. Посвећује се академској каријери и саветује различите утицајне корпорације. Занимљиво је поменути да га је председник Џорџ Буш, након напада на САД 11. септембра 2001. године, поставио на чело комисије која се бавила последицама овог терористичког акта, што свакако говори о његовом угледу у америчкој јавности и политичким структурама.

Иако се до краја живота није враћао на најважније позиције у администрацији, његов утицај био је неспоран. Кисинџер је последњих година у више наврата путовао у Москву и разговарао председником Путином, који је веома ценио знање и способности искусног дипломате. Помагао је председнику Трампу у припреми састанка са Путином не би ли предупредио конфронтацију те две нуклеарне силе. Исто тако, ове године, састао се са Си Ђипингом желећи да допринесе превазилажењу све дубљег јаза између САД и Кине. У том ривалству он је видео опасност од избијања глобалног сукоба чије последице би биле горе од оних изазваних Другим светским ратом.

Суштински, Кисинџер је одлично детектовао кључне изазове у међународној геополитичкој арени.  Зато је годину дана пре ескалације рата у Украјини упозоравао на то да свет иде у катастрофу, да цела политичка ситуација подсећа на ону уочи Првог светског рата и да је велики сукоб неминован, уколико велике силе не направе неку врсту договора. Залагао се за споразум САД-а и Кине око поделе интересних сфера. На тај начин успоставила би се неке врсте новог, биполарног, међународног поретка, чиме би се избегао најгори сценарио, а то је да се нови међународни односи граде у крви.

Међутим, Кисинџерови страхови постали су наша реалност, јер глобалне политичке елите нису показале довољно мудрости да уваже сугестије искусног дипломате. И зато данас, док немоћно посматрамо како се пламен сукоба шири светом, можемо само да констатујемо како Кисинџер у својој последњој дипломатској мисији није успео. Нажалост!


Аутор: Срђан Граовац

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:

Srđan Graovac: Budućnost inicijative „Pojas i put“

Преузмите андроид апликацију.