U nedelju, 23. avgusta 2022. godine, održani su lokalni izbori u četrnaest opština i gradova Crne Gore. Javnost u Crnoj Gori, ali i u regionu, ispratila ih je sa posebnom pažnjom, zato što se znalo da njihov značaj daleko premašuje lokalni karakter.
Naime, Crna Gora suočava se sa permanentnom krizom praktično od izbornog poraza Đukanovićevog DPS-a još avgusta 2020. godine. Izvor te krize možemo pronaći u nespremnosti novih vlastodržaca u Podgorici da taj istorijski trijumf, kroz borbu protiv kriminala i korupcije, brzo i efikasno materijalizuju. Upravo svojom pasivnošću, dali su šasu DPS-u da preživi i konstantno deluje u pravcu destabilizacije novih vlasti.
Namere DPS-a, bile su oduvek jasne. Težili su da trzavice u novoj vlasti iskoriste, kako bi ih posvađali, podelili i kompromitovali, a zatim i počistili sa političke scene u Crnoj Gori. Međutim, uprkos svim izazovima sa kojim se nova vlast suočavala, uprkos svim greškama koje su pravili, a nije ih bilo malo, te njihove propuste DPS nije uspeo da iskoristi. Razlog za to bio je i više nego jasan. Većina građana Crne Gore jasno je zauzela stav da posle više od trideset godina vlasti, tokom kojih je korupcija i kriminalizacije crnogorskog društva dosegla neslućene razmere, DPS nema pravo na drugu šansu.
Upravo ovi lokalni izbori u potpunosti su potvrdili tendenciju, da bez obzira na sva dešavanja na crnogoroskoj političkoj sceni, nešto što predstavlja konstantu jeste kontinuiran pad popularnosti DPS-a.
Ako je nakon lokalnih izbora u Nikšiću, Cetinju Herceg-novom i bilo nekih dilema, poslednje glasanje sve ih je razvejalo.
Od četrnaest opština i gradova u kojima je birana nova vlast DPS je u dvanaest praktično počišćen. Uoči ovih izbora DPS je u čak osam od ovih četrnaest opština imao vladajuću poziciju. Kako sada stvari stoje Đukanovićeva partija može eventualno da očuva vlast u maksimalno dve lokalne sredine, Baru i Bijelom polju. Doduše ni to nije sigurno, pošto će se i u tim lokalnim samoupravama pregovarati o koalicijama koje će ih voditi. Poslednju i presudnu reč u tim mestima imaće manjinske stranke, koje do sada jesu gravitirale DPS-u, ali koje će se nakon ovih izbora suočiti sa dilemom, da li da svoju sudbinu vežu za „političkog mrtvaca“ ili da uspostave saradnju sa onima koji će i u buduće imati dominantnu ulogu na crnogorskoj političkoj sceni.
Posebno bolan poraz DPS je doživeo u Podgorici, najvećem i najvažnijem crnogorskom gradu u kome živi gotovo trećina stanovnika te zemlje.
Čak i uz najširu koaliciju koju su okupili, nisu uspeli da prebace ne 50% koliko su očekivali, nego čak ni 40%. Za to vreme u Budvi i Zeti doživeli su ponižavajuće poraze. U tim opštinama Demokratski front osvojio je apsolutnu većinu.
Nakon ovih lokalnih izbora jasno je da će se na ovom, antiđukanovićevskom političkom polu u Crnoj Gori, voditi oštra borba za dominaciju. Pojavila se nova politička snaga pod imenom „Evropa sad“, okupljena oko Milojka Spajića i Jakova Milatovića, bivših ministara iz vlade Zdravka Krivokapića. Osvojili su drugo mesto u Podgorici i najverovatnije će dati gradonačelnika tog grada, ali zabeležili su odlične rezultate i u drugim opštinama.
Kako sad stvari stoje, Evropa sada biće ti koji će pokušati da oko sebe okupe najveći broj onih koji se izjašnjavaju kao Srbi i Crnogorci.
Dok će Srbi gravitirati mahom DF-u, a etnički Crnogorci DPS-u i SDP-u, ovaj deo građana, koji su između ta dva nepomirljiva pola crnogorske političke scene, biće oni od čijih glasova će zavisiti buduća vlast. Za sada, deluje da su se URA i Demokrate u međusobnim obračunima toliko kompromitovale da su ti „Srbocrnogorci“, na koje su obe ove političke opcije računale, potražile alternativu.
Hoće li Spajić i Milatović uspeti da iskoriste „vetar u leđa“ koji su im ovi izbori dali, odnosno, hoće li uspeti da marginalizuju Bečića i Abazovića, od sada će biti ključno političko pitanje u Crnoj Gori. Pozicija DPS-a svakako više nije na pijadestalu važnosti, jer su ovi izbori pokazali da je njihova politička sudbina zapečaćena.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Srđan Graovac: Kako je specijalna vojna operacija postala rat?
Preuzmite android aplikaciju.
