Практично од 11. октобра 2022. године рат у Украјини добио је нову динамику.
Након напада на Керчки мост, руководство у Кремљу је одлучило да ће проширити опсег дејства својих ракетних система на значајно ширу територију Украјине, као и на већи број циљева. Мете ракетирања руских снага сада су електро-енергетски потенцијали, складишта не само муниције, већ и горива и кључни саобраћајно-комуникациони центри широм Украјине.
Након 11. октобра и више је него јасно да се руске снаге више неће фокусирати непосредно на бојиште, већ да ће им мете бити сви војни и економски потенцијали, који су неопходни Украјини да успешно води рат.
Управо зато, овај моменат можемо сматрати преломним за даљу судбину овог оружаног сукоба. Суштински, без обзира како га Руси даље називали, он престаје да буде специјална војна операција и прераста у рат у пуном смислу те речи.
Иако је понекад појам специјалне војне операције деловао само као еуфемизам и покушај руских званичника да избегну коришћење речи рат, војно-стратегијски гледано то је ипак било доста значајније од пуке игре речима.
Наиме, руске снаге су коришћене у значајно мањим капацитетима него што је то било могуће, док се дејство руског оружја ограничавало непосредно на фронт или његову најближу околину. Управо та стратегија показала се као неуспешна и омогућила је Украјинској страни да предузме септембарску контраофанзиву у којој је остварила значајне успехе.
Сада је дефинитивно јасно да специјална војна операција била замишљена као својеврстан „блицкриг“. Пошто није у потпуности остварила циљеве због којих је предузета цео концепт руског војног ангажовања допао је у кризу.
Релативно малобројне руске снаге нису биле предвиђене за дуге и опсежне војне операције. Поготово је то постало јасно онда када су, добро наоружане и опремљене украјинске трупе, обучаване на Западу, пристигле на фронт. Управо та надмоћ у бројности, упарена са ширином фронта и западном логистиком, узроковале су прелазак иницијативе са руске на украјинску страну.
Мобилизација руских трупа, била је најава стратега у Москви да ће идеје специјалне војне операције бити напуштена, док је масовно ракетирање циљева широм Украјине потврда преласка у фазу класичног рата.
Сада је очигледно да ова промена подразумева стављање фокуса руских снага на онеспособљавање путних и железничких комуникација, и то како на Истоку тако и на самом Западу Украјине. На тај начин, значајно ће бити отежан транспорт украјинских трупа до бојишта, док ће им снабдевања у најмању руку бити проређено.
Поред саобраћајне, под ударом руских снага налазе се и енергетски капацитети Украјине и то такође широм земље. Онеспособљавање рафинерија и уништавање складишта горива успориће мобилност украјинске војске на бојишту и крајње иступити оштрицу њеног офанзивног дејства.
Такође, онеспособљавање електроенергетских капацитета Украјине учиниће и дејства њених снага мање ефикасним, док ће генерално утицати на смањење производње у земљи. Самим тим, они сегменати индустрије који су директно или индиректно везани за војску, радиће са умањеним капацитетима.
Да су којим случајем руске снаге раније предузеле ове опсежне акције широм украјинске територије, последња украјинска офанзива можда се не би ни десила, или би имала знатно мање ефекте. Међутим, очигледно је требало време да у Кремљу превлада мишљење да је зарад победе у овом рату неопходно веће војно ангажовање. У сваком случају нова фаза рата у Украјини је отпочела, а са њом долази и до нове ескалације сукоба.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
