Земља у којој су четири језика равноправна и у којој је настао први модерни роман
Шпанија је земља која има пуно тога да понуди па зато није ни чудо што је трећа на свету, одмах иза Француске и САД, по броју туристичких посета. Захваљујући Шпанцима, Европа је сазнала за поморанџе, авокадо, какао, кромпир и шећер.
Вероватно вам је познато да је главни град Шпаније Мадрид. Али он не само да је главни већ се налази и у географском средишту земље. У њему можете пронаћи Puerta del Sol („Сунчана врата“), која су средиште државе.
У овој земљи је настао први модерни роман, књига која је преведена на више језике него Библија. 1605. године Шпанац Мигел де Сервантес (Miguel de Cervantes Saavedra) је написао књигу „Дон Кихот” за коју многи кажу да је и даље најбоља књига у историји.
Најстарији ресторан налази се у Мадриду и постоји од 1725. године због чега је ушао у Гинисову књигу рекорда.
Шпански језик је други на свету по броју људи који га говоре, одмах после кинеског. Њиме се служе широм америчког континента и понегде у Африци и Азији. Али Шпанија има четири службена језика којима се служе Каталонци, Баскијци, Галицијски и Аранези.
Највиша шпанска планина се налази на острву и заправо је вулкан. Теиде је висок 3.718 метар и даље је активан вулкан на Канарским острвима. Као последица његових ерупција, плаже острва Тенерифе су од црног уместо од белог песка.
На UNESCO листи светске баштине налази се 47 шпанских места. Више од ње имају само Италија и Кина. Најпознатија је вероватно катедрала Саграда Фамилиа у Барселони чија је градња почела 1882. а верује се да ће бити завршена до 2026. године.
У близини Сантандера налази се пећина Алтамира у којој су откривени праисторијски цртежи. Пећина је толико импресивна да је људи зову „Сикстинском капелом праисторије”.
Можда сте се некад запитали зашто су шпанска презимена дугачка и зашто се нека имена понављају. То је зато што је у овој земљи обичај да деца имају два презимена и очево и мајчино. Историјски гледано, прво презиме је било од оца, а друго мајчино, али данас редослед може да варира.
У једном су Шпанци веома слични са нама: воле да причају гласно. То је део њиховог карактера и нешто што доприноси стварању посебне атмосфере.
