Zemlja u kojoj su četiri jezika ravnopravna i u kojoj je nastao prvi moderni roman
Španija je zemlja koja ima puno toga da ponudi pa zato nije ni čudo što je treća na svetu, odmah iza Francuske i SAD, po broju turističkih poseta. Zahvaljujući Špancima, Evropa je saznala za pomorandže, avokado, kakao, krompir i šećer.
Verovatno vam je poznato da je glavni grad Španije Madrid. Ali on ne samo da je glavni već se nalazi i u geografskom središtu zemlje. U njemu možete pronaći Puerta del Sol („Sunčana vrata“), koja su središte države.
U ovoj zemlji je nastao prvi moderni roman, knjiga koja je prevedena na više jezike nego Biblija. 1605. godine Španac Migel de Servantes (Miguel de Cervantes Saavedra) je napisao knjigu „Don Kihot” za koju mnogi kažu da je i dalje najbolja knjiga u istoriji.
Najstariji restoran nalazi se u Madridu i postoji od 1725. godine zbog čega je ušao u Ginisovu knjigu rekorda.
Španski jezik je drugi na svetu po broju ljudi koji ga govore, odmah posle kineskog. Njime se služe širom američkog kontinenta i ponegde u Africi i Aziji. Ali Španija ima četiri službena jezika kojima se služe Katalonci, Baskijci, Galicijski i Aranezi.
Najviša španska planina se nalazi na ostrvu i zapravo je vulkan. Teide je visok 3.718 metar i dalje je aktivan vulkan na Kanarskim ostrvima. Kao posledica njegovih erupcija, plaže ostrva Tenerife su od crnog umesto od belog peska.
Na UNESCO listi svetske baštine nalazi se 47 španskih mesta. Više od nje imaju samo Italija i Kina. Najpoznatija je verovatno katedrala Sagrada Familia u Barseloni čija je gradnja počela 1882. a veruje se da će biti završena do 2026. godine.
U blizini Santandera nalazi se pećina Altamira u kojoj su otkriveni praistorijski crteži. Pećina je toliko impresivna da je ljudi zovu „Sikstinskom kapelom praistorije”.
Možda ste se nekad zapitali zašto su španska prezimena dugačka i zašto se neka imena ponavljaju. To je zato što je u ovoj zemlji običaj da deca imaju dva prezimena i očevo i majčino. Istorijski gledano, prvo prezime je bilo od oca, a drugo majčino, ali danas redosled može da varira.
U jednom su Španci veoma slični sa nama: vole da pričaju glasno. To je deo njihovog karaktera i nešto što doprinosi stvaranju posebne atmosfere.
