Духовност и религија нису исто. Здравствени радници треба да буду свесни улоге коју духовност и религија могу да играју у менталном здрављу, јер некоме ће ипак можда пружити наду и подршку.
Религија, духовност и менталне болести је троугао који је заинтересовао психологе да истраже да ли постоји веза међу њима. А одговор гласи – постоји веза између религије, духовности и менталних болести, али та веза је доста сложена и вишеслојна – може да буде позитивна, негативна или неутрална, у зависности од контекста, особе и облика религиозности.
Шта је духовност?
Духовност и религија нису исто. Здравствени радници треба да буду свесни улоге коју духовност и религија могу да играју у менталном здрављу, јер некоме ће можда пружити наду и подршку. О духовности можете да размишљате на различите начине. Не постоје правила за духовност. Један од начина размишљања о томе је значење и сврха коју тражите у свом животу. Може вам дати осећај сопствене вредности. Ово такође може да вам помогне и да пронађете осећај наде. Може вам помоћи да осетите подршку у временима губитка и патње.
Духовне праксе могу бити ствари попут:
Припадност верској заједници
Медитација и молитва
Живот по скупу правила које сте сами себи поставили. На пример, како се опходите према људима
Фокусирање на духовне вредности као што су искреност, љубазност, нада и саосећање.
Такође, духовност може да има различит ефекат на људе са различитим тешкоћама менталног здравља. Духовност може да буде важан – понекад и централни део нечијег живота. Она може да понуди стварне користи за ментално здравље. Људи који користе услуге менталног здравља цене када се овај део њиховог живота схвати озбиљно. Осећај духовности је веома разнолик. За неке људе то је приватна и индивидуална ствар. Други изражавају своја уверења унутар успостављене групе или религије.
Шта је религија?
Религија је систем веровања, обичаја и пракси помоћу којих људи изражавају свој однос према божанском, светом, натприродним или некој крајњој стварности и смислу живота. Религија се везује уз одређену веру, традицију или институцију. Религиозни људи верују у Бога. Људи који следе исту религију засниваће своје вредности на заједничким уверењима. Али, религија је отворена за тумачење. То значи да иако људи деле основна уверења, могу да имају различите вредности, а верске вође су ту да воде људе кроз религиозно путовање.
Ако човек следи религију, то може да значи да прихвата смернице или одређене праксе. На пример, можда ћете морати да ради ствари у одређено време, као што је изговарање молитви или неконзумирање одређене хране.
Да ли су духовност и религија исто?
Духовност и религија су у међусобно повезане. Али, духовност може да буде општија и укључује многе друге ствари. Духовност може значити различите ствари различитим људима или може следити заједничко духовно уверење. Можете да будете духовни, а да нисте религиозни. Религија и духовност могу да помогну човеку да развије унутрашњу снагу, мир, наду и оптимизам.
Религија се заснива на заједничким уверењима, док се духовност може посматрати као индивидуално веровање или осећај. То може да буде сопствено искуство или веровање у нешто изван нас самих. Религија је обично институција која има скуп организованих пракси и структуриран систем веровања. Ова веровања су обично формално документована, као што је у Библији. Са духовношћу, појединачне фазе особе могу да расту и мењају се.
Могу ли духовност и религија да буду корисне за ментално здравље?
Духовност и религија могу да буду корисне за контролисање стресних животних догађаја и побољшање менталног здравља. Постоји неколико начина на које духовност и религија могу да помогну нашем менталном здрављу, као што су:
ако сте део духовне или верске заједнице
можете имати више подршке и пријатељства
може вам бити корисно да се осећате повезано са нечим већим од себе
може вам помоћи да разумете своја искуства
можете осетити снагу или наду из своје духовности или религије, што може да вам помогне ако се не осећате добро
можете да се осећате мирније са собом и другим људима око себе.
Да ли духовност и религија могу да буду штетне за ментално здравље?
Понекад постоје људи у духовним или верским групама који могу да искористе рањиве људе. На пример:
можете да се осећате рањивијим у временима тешкоћа и емоционалне патње
тада можете да постанете спремнији да слушате људе који желе да вас наведу да поверујете у њихове ставове.
Екстремни религиозни припадници духовних група могу да имају идеје или уверења за која већина људи сматра да су неразумна или неприхватљива. Вера неких људи је толико важна да се осећају оправдано да делују на екстремне начине. То је покушај да се наведу други да деле иста уверења као и они.
Екстремистички ставови могу да проистекни из ствари као што су:
начин на који неко тумачи верску или свету књигу
веровање да ће бити награђен у животу или загробном животу
утицај других или
веровање да то раде за Бога.
Ментална болест не узрокује екстремизам
„Радикализација“ је када неко покушава да вас наведе да верујете и следите његове екстремне ставове и праксе. А људи са проблемима менталног здравља су подложнији екстремизму. Психолози кажу да људи с проблемима менталног здравља нису аутоматски склони екстремизму, али одређени психолошки и социјални фактори, који прате менталне потешкоће, могу да повећају рањивост на радикалне идеје. Такође, истичу да ментална болест не узрокује екстремизам. Она само може да повећа рањивост ако се комбинује с другим факторима: друштвеним неправдама, сиромаштвом, дискриминацијом, политичком нестабилношћу или излагањем пропаганди. На пример:
Осећај искључености и маргинализације – Многи људи који пате од депресије, анксиозности или траума осећају се искључено из друштва, беспомоћно или бесмислено. Екстремистичке групе често нуде осећај припадности, сврхе и идентитета што може да делује привлачно некоме ко се осећа изгубљено или без подршке.
Потрага за смислом и идентитетом – Менталне кризе често прате питања попут „Ко сам ја?“, „Зашто сам овде?“ или „Шта уопште има смисла?“. Идеологије (религијске, политичке или националистичке) које нуде једноставне одговоре и јасну поделу на „ми“ и „они“ могу да пруже психолошки осећај јасноће и контроле.
Осетљивост на манипулацију – Особе које пате од одређених психичких потешкоћа (параноидна схизофренија, тешке депресије, ПТСП) могу да имају искривљену перцепцију стварности, тешкоће у критичком размишљању или поверењу у институције. Екстремистички наративи који користе теорије завере или поларизоване поруке лакше допиру до њих.
Траума и потреба за осветом или правдом – Код особа које су доживеле трауму, насиље или губитак, екстремистичка идеологија може деловати као начин да се врати осећај моћи или правде, макар и кроз деструктивне методе.
Социјална изолација и недостатак подршке – Ако неко нема стабилну мрежу подршке (породицу, пријатеље, терапеута), може да постане емоционално и информацијски изолован. Онлине заједнице с екстремистичким садржајем тада постају замена за „породицу“ али и простор где се идеје екстремизма појачавају.
Решите проблем пуцања хулахопки помоћу ова два једноставна трика
Преузмите андроид апликацију.
