Заноктице представљају веома чест проблем коже око ноктију који се у дерматолошкој пракси виђа код особа свих узраста.
Заноктице, заправо, представљају знак оштећења заштитне баријере коже у пределу око нокта. У појединим случајевима, могу бити веома болне, склоне пуцању и представљати улазно место за развој бактеријских или гљивичних инфекција.
Под појмом заноктице најчешће се подразумевају ситни, испуцали и одигнути делови коже уз нокатну плочу. Ове промене настају када кожа око ноктију постане сува, иритирана и оштећена. Кожа у овој регији природно је веома танка и осетљива, а свакодневно је изложена бројним спољашњим факторима који могу довести до њеног исушивања и пуцања.
Објашњавамо зашто се јављају, да ли постоји превентива, које су могуће компликације и како се лече.
Зашто настају заноктице?
Један од најчешћих узрока настанка заноктица јесте често прање руку и понављани контакт с водом, сапунима, детерџентима и средствима за дезинфекцију. Агресивне хемикалије нарушавају природну липидну баријеру коже, због чега она постаје сува и склона пуцању. Проблем је посебно изражен код особа које због природе посла често перу руке или долазе у контакт са хемикалијама.
Поред хемијских иританаса, значајну улогу имају и механичка оштећења коже. Грицкање ноктију и коже око ноктију, чупкање заноктица, агресиван маникир, као и често уклањање кутикуле, додатно оштећују кожу и повећавају ризик од развоја упале.
Заноктице се често могу јавити и након неправилног сечења ноктију, посебно уколико приликом скраћивања дође до ситних повреда коже уз ивицу нокта или претераног уклањања коже око нокатне плоче.
Хладно време, сув ваздух и ниске температуре, такође могу допринети исушивању коже, због чега се заноктице често интензивирају током зимског периода.
Заноктице – најчешће компликације
У почетку се промене углавном манифестују као ситни одигнути делови коже уз ивицу нокта, уз осећај сувоће, затезања и благе нелагодности. Међутим, уколико се кожа додатно повређује кидањем или грицкањем заноктица, може доћи до стварања ситних фисура и раница које представљају погодно место за продор микроорганизама.
Једна од најчешћих компликација јесте развој паронихије, односно упале коже око нокта. Тада се јавља изражено црвенило, оток, бол и осећај пулсирања у пределу око нокта, а у тежим случајевима може доћи и до стварања гнојне колекције. Акутна паронихија најчешће је бактеријског порекла, док код особа које су хронично изложене влази може доћи и до развоја хроничне упале коже око ноктију, често повезане са гљивицама рода Candida.
Уколико се упала не лечи на време, промене могу постати веома болне и довести до деформације нокатне плоче. Због тога је важно да се код појаве црвенила, отока, секреције или интензивног бола пацијент јави дерматологу, како би се на време започела одговарајућа терапија.
Лечење и превенција заноктица
Лечење заноктица првенствено подразумева обнављање заштитне функције коже и уклањање фактора који доводе до њеног оштећења. Редовна хидратација коже представља основу терапије и превенције. Препарати који садрже уреу, глицерин, пантенол, церамиде и различита хранљива уља могу помоћи у обнови кожне баријере и смањењу сувоће коже.
Превенција заноктица заснива се пре свега на правилној нези коже руку и ноктију. Препоручује се редовна употреба хранљивих крема након прања руку, коришћење заштитних рукавица током рада са хемикалијама и водом, као и избегавање агресивног маникира и уклањања кутикуле. Особе које имају склоност ка сувој и осетљивој кожи требало би посебно да обрате пажњу на свакодневну хидратацију коже око ноктију.
Иако заноктице на први поглед делују као мали и безначајан проблем, оне могу представљати почетак озбиљнијих промена и инфекција, уколико се не третирају правилно.
Правовремена нега, заштита коже и адекватно лечење упалних промена кључни су за очување здравља коже и ноктију.
Преузмите андроид апликацију.
