Začeci novosadske kulture, ili bolje rečeno, kulture u Novom Sadu, ukoliko odlučimo da je ipak kao pojam ne svojatamo, svakako se vezuju za daleku prošlost.
“Pod Turcima“ nismo imali mnogo prostora da se bavimo kulturom, nije nas, pravo rečeno, ni zanimala. Onomad se živelo trbuhom za kruhom, a egzistencija bi bila jedno od centralnih pitanja ukoliko bi se neki, za tadašnje pojmove kulturni događaj, na kraju i organizovao.
Malo po malo, šarolikost gradskih fasada i sve kultivisanije ponašanje stanovnika, doveli su do toga da naš grad postane centar srpske kulture u 18. i 19. veku, što je zvanično i krunisano selidbom Matice Srpske iz Pešte u Novi Sad, koja se odigrala davne 1864. godine.
Iz tako daleke prošlosti, datira i poznati naziv “Srpska Atina“, a ovde možete pročitati zašto ga tako nazivamo:
Sada, kada izdaleka pogledamo, neskromno možemo zaključiti da je skoro svaka iole bitna osoba za srpsku istoriju, u jednom momentu živela u Novom Sadu.
Govorimo o političarima, naučnicima i književnicima poput Vuka Stefanovića Karadžića, Svetozara Miletića, Koste Trifkovića, Čika Jove Zmaja, Laze Kostića, Miše Dimitrijevića, Mileve Marić Ajnštajn, Đure Daničića i mnogih drugih…
Neke od nabrojanih velikana i dalje proslavljamo raznim kulturnim manifestacijama i na taj način ih ostavljamo u večnom životu, kao prvu liniju odbrane na frontu, da sačuvaju plamen novosadske kulture od toga da se zauvek ugasi.
Novi Sad – Evropska prestonica kulture
Kada se 2016. godine Novi Sad ovenčao sa dve značajne titule, “Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021“ i “Novi Sad – Omladinska prestonica Evrope 2019“, nedvosmisleno smo počeli sa kulturnom revolucijom.
Dobiti tako veliko priznanje predstavljalo bi čast za bilo koji evropski grad, ali za nas je važnost ove titule bila nedvosmisleno veća samom činjenicom da smo jedini grad koji se nalazi van Evropske unije, a koji je uspeo da se domogne zvanja “Evropske prestonice kulture“.
Centralni cilj ovog projekta jeste razvoj kulturnih i kreativnih potencijala našeg grada, ali njegova posebnost ogleda se u potpuno novom pristupu kulturnim dešavanjima.
Genijalna ideja koja stoji iza ovog projekta jeste dekoncentracija kulture.
View this post on Instagram
Šta to znači? To znači da je kulturni program sada, prvi put, ravnomerno raspoređen na kulturne stanice razbacane po delovima grada, bili oni ruralni ili ‘pak urbaniji.
Kulturne stanice su novoizgrađeni objekti ili stare fabrike koje su, umesto ostavljene da propadnu, dobile novo ruho i osposobljene za održavanje raznih autentičnih dešavanja.
Na ovaj način pokazali smo da umemo da okrenemo u korist i one situacije u kojima nemamo najbolje izglede i da na kraju dana od babe devojka ipak može biti.
Sve one predstave, manifestacije, izložbe i tribine koje su ranije bile održavane samo u novosadskim pozorištima i određenim galerijama i muzejima, sada su prebačene u nove objekte i na taj način se Novosađanima razvija nova svest. Svest da kultura postoji i na Podbari, Klisi, Limanu i drugim mestima osim u samom centru grada.
Oživevši ove male kulturne enklave u većini novosadskih naselja, konačno smo dobili prostor u kome možemo da se bavimo onim temama koje se ne nalaze kao primarne na društvenoj agendi, a veoma su značajne za održavanje kulturne vitalnosti grada.
Trenutno postoji osam stanica koje su prepune kulturno-umetničkih sadržaja, dok su druge već u izgradnji, a plan za osnivanje novih polako se kuje u glavama mladih novosadskih arhitekata. To su Svilara, Eđšeg, Karavan, Bukovac, Mlin, Rumenka, Liman i Barka.
Pored kulturnih stanica, u okviru projekta, oganizovan je i Kaledioskop kulture koji je zamišljen tako da u pozno leto, kada je Novi Sad najaktivniji, ceo grad pretvara u jednu veliku pozornicu.
Pored toga što ožiljava zaboravljene gradske kutke, ovaj program slavi umetničku raznovrsnost i multikulturalnost, a koji je grad meka i medina multikulturalnosti, ako nije naš?
Titulu Evropske prestonice kulture zadržali smo i u narodnoj godini, a do proglašenja nas deli samo 65 dana koje nestrpljivo odbrojavamo. U to ime Novi Sad planira da pokloni šansu i ugosti preko 4000 mladih izvođača, te organizuje preko 1500 kulturnih manifestacija u 2022. godini.
Jedna od najznačajnijih svakako je festival “EXIT“ koji važi za najveći muzički festival u čitavom regionu, a kod nas se održava preko 20 godina, tačnije, od 2000. godine.
Zašto još slovimo za grad kulture?
Multikulturalnost o kojoj smo vam pričali najbolje se ogleda kroz šarolikost kulutrno-umetničkih društava koja nastupaju širom grada. Najpoznatija su KUD “Svetozar Miletić“, AKUD “Sonja Marinković“, SKUD “Železničar“, FA “Vila“, mađarski MKUD “Petefi Šandor“, slovački SKUD “Pavel Jozef Šafarik“, rusinski RKPD “Novi Sad“ i mnogi drugi.
Napoznatiji muzej je “Muzej Vojvodine“ osnovan od strane Matice srpske još 1847. godine, dok je najpoznatija galerija upravo Galerija Matice srpske koju čine čak dva velika objekta.
Broj privatnih muzeja i galerija nećemo spominjati, iako nam se čini da je i on sam u procvatu.
Iako je 21. vek i naše građanstvo u principu počinje i završava svoj dan sa monstruoznom napravom koja je tokom godina izgubila katodnu cev, a stekla ogroman broj sledbenika – televizorom, možemo ponosno da kažemo da je pozorišni život u Novom Sadu itekako živ.
Imamo čak tri aktivna pozorišta u kojima se, nakon letnje pauze, najurednije igraju razni pozorišni komadi, baleti i opere.
Ono što našu pozorišnu scenu, takođe, čini jedinstvenom jeste održavanje jedinog festivala alternativnog i novog pozorišta u Srbiji pod nazivom “INFANT“.
Sterijino pozorje, Novosadski džez festival i razni drugi književni festivali više nisu jedine stvari koje nestrpljivo isčekujemo i radujemo im se. Novi program učinio je da se kultura više ne svodi samo na “mainstrim“ dešavanja, već joj je konačno skinuo okove i učinio da postane, ono što jedna kultura i mora biti, slobodna!
Ljudi koji šetaju ulicama našeg grada zbilja jesu kulturno prosvećeni. Tu činjenicu dokazuje i broj raznih umetničkih udrženja formiran na ovom prostoru. Najznačajnija su svakako “Udruženje likovnih umetnika Vojvodine“ i “Društvo književnika Vojvodine“.
Verodostojno oslikavanje kulture u Novom Sadu nemoguće je jer je situacija iz dana u dan promenljiva.
Institucijama poput Novosadske sinagoge, te njenog zabavnog programa, bibliotekama i Istorijskim arhivom Novog Sada, rane koje se otvaraju usled neukusa u kome živimo, uspešno zarastaju i regenerišu nam zdrav razum i osećaj za lepo.
Ono što je najbitnije jeste da smo konačno počeli da prihvatamo da kultura može da postoji i van granica strogog centra i “najpoznatijih“ mesta u gradu, otpustili smo davno usađene mehanizme i dopustili da zajedno uzrastamo i napredujemo sa gradom.
Kulturno osvešćeni i rasterećeni, bićemo bolji ljudi za sve one koji nas okružuju. Teme će nam biti zdravije, drugačije ćemo vaspitavati decu i možda nakon nekog vremena ponovo dođemo u stanje u kome nećemo morati da se hvatamo za glavu zbog muzike koju mladi slušaju i izbora koje prave.
…Zato je činjenica da je Novi Sad – Evropska prestonica kulture bitna stavka za sve nas.
Preuzmite android aplikaciju.
