Почетна > Нови Сад

Нови Сад Новосадске приче

Предности живота у Новом Саду: Живимо у Европској престоници културе

Зачеци новосадске културе, или боље речено, културе у Новом Саду, уколико одлучимо да је ипак као појам не својатамо, свакако се везују за далеку прошлост.
Фото: Градске инфо

“Под Турцима“ нисмо имали много простора да се бавимо културом, није нас, право речено, ни занимала. Ономад се живело трбухом за крухом, а егзистенција би била једно од централних питања уколико би се неки, за тадашње појмове културни догађај, на крају и организовао.

Мало по мало, шароликост градских фасада и све култивисаније понашање становника, довели су до тога да наш град постане центар српске културе у 18. и 19. веку, што је званично и крунисано селидбом Матице Српске из Пеште у Нови Сад, која се одиграла давне 1864. године.

Фото: Градске инфо/Матица српска

Из тако далеке прошлости, датира и познати назив “Српска Атина“, а овде можете прочитати зашто га тако називамо:

Zašto je Novi Sad dobio naziv Srpska Atina?

Сада, када издалека погледамо, нескромно можемо закључити да је скоро свака иоле битна особа за српску историју, у једном моменту живела у Новом Саду.

Говоримо о политичарима, научницима и књижевницима попут Вука Стефановића Караџића, Светозара Милетића, Косте Трифковића, Чика Јове Змаја, Лазе Костића, Мише Димитријевића, Милеве Марић Ајнштајн, Ђуре Даничића и многих других…

Неке од набројаних великана и даље прослављамо разним културним манифестацијама и на тај начин их остављамо у вечном животу, као прву линију одбране на фронту, да сачувају пламен новосадске културе од тога да се заувек угаси.
Фото: Градске инфо/ Музеј Војводине

Нови Сад – Европска престоница културе

Када се 2016. године Нови Сад овенчао са две значајне титуле, “Нови Сад – Европска престоница културе 2021“ и “Нови Сад – Омладинска престоница Европе 2019“, недвосмислено смо почели са културном револуцијом.

Добити тако велико признање представљало би част за било који европски град, али за нас је важност ове титуле била недвосмислено већа самом чињеницом да смо једини град који се налази ван Европске уније, а који је успео да се домогне звања “Европске престонице културе“.

Централни циљ овог пројекта јесте развој културних и креативних потенцијала нашег града, али његова посебност огледа се у потпуно новом приступу културним дешавањима.

Генијална идеја која стоји иза овог пројекта јесте деконцентрација културе.

Шта то значи? То значи да је културни програм сада, први пут, равномерно распоређен на културне станице разбацане по деловима града, били они рурални или ‘пак урбанији.

Културне станице су новоизграђени објекти или старе фабрике које су, уместо остављене да пропадну, добиле ново рухо и оспособљене за одржавање разних аутентичних дешавања.

На овај начин показали смо да умемо да окренемо у корист и оне ситуације у којима немамо најбоље изгледе и да на крају дана од бабе девојка ипак може бити.

Све оне представе, манифестације, изложбе и трибине које су раније биле одржаване само у новосадским позориштима и одређеним галеријама и музејима, сада су пребачене у нове објекте и на тај начин се Новосађанима развија нова свест. Свест да култура постоји и на Подбари, Клиси, Лиману и другим местима осим у самом центру града.

Оживевши ове мале културне енклаве у већини новосадских насеља, коначно смо добили простор у коме можемо да се бавимо оним темама које се не налазе као примарне на друштвеној агенди, а веома су значајне за одржавање културне виталности града.
Фото: Свилара/Јелена Ивановић

Тренутно постоји осам станица које су препуне културно-уметничких садржаја, док су друге већ у изградњи, а план за оснивање нових полако се кује у главама младих новосадских архитеката. То су Свилара, Еђшег, Караван, Буковац, Млин, Руменка, Лиман и Барка.

Фото: Еђшег/Јелена Ивановић

Новосађани у сваком моменту могу да посете сајт културних станица и да на њему погледају детаљан календар догађаја планираних за текући месец у свакој од станица.

Поред културних станица, у оквиру пројекта, оганизован је и Каледиоскоп културе који је замишљен тако да у позно лето, када је Нови Сад најактивнији, цео град претвара у једну велику позорницу.

Поред тога што ожиљава заборављене градске кутке, овај програм слави уметничку разноврсност и мултикултуралност, а који је град мека и медина мултикултуралности, ако није наш?

Tитулу Европске престонице културе задржали смо и у народној години, а до проглашења нас дели само 65 дана које нестрпљиво одбројавамо. У то име Нови Сад планира да поклони шансу и угости преко 4000 младих извођача, те организује преко 1500 културних манифестација у 2022. години.

Једна од најзначајнијих свакако је фестивал “EXIT“ који важи за највећи музички фестивал у читавом региону, а код нас се одржава преко 20 година, тачније, од 2000. године.

”EXIT” momenti: Dan 4 – Slavimo ljubav (VIDEO)

Зашто још словимо за град културе?

Мултикултуралност о којој смо вам причали најбоље се огледа кроз шароликост кулутрно-уметничких друштава која наступају широм града. Најпознатија су КУД “Светозар Милетић“, АКУД “Соња Маринковић“, СКУД “Железничар“, ФА “Вила“, мађарски МКУД “Петефи Шандор“, словачки СКУД “Павел Јозеф Шафарик“, русински РКПД “Нови Сад“ и многи други.

Напознатији музеј је “Музеј Војводине“ основан од стране Матице српске још 1847. године, док је најпознатија галерија управо Галерија Матице српске коју чине чак два велика објекта.

Фото: Градске инфо/Галерија Матице српске

Број приватних музеја и галерија нећемо спомињати, иако нам се чини да је и он сам у процвату.

Иако је 21. век и наше грађанство у принципу почиње и завршава свој дан са монструозном направом која је током година изгубила катодну цев, а стекла огроман број следбеника – телевизором, можемо поносно да кажемо да је позоришни живот у Новом Саду итекако жив.

Имамо чак три активна позоришта у којима се, након летње паузе, најуредније играју разни позоришни комади, балети и опере.

Оно што нашу позоришну сцену, такође, чини јединственом јесте одржавање јединог фестивала алтернативног и новог позоришта у Србији под називом “ИНФАНТ“.
Фото: Градске инфо/Библиотека Новог Сада

Стеријино позорје, Новосадски џез фестивал и разни други књижевни фестивали више нису једине ствари које нестрпљиво исчекујемо и радујемо им се. Нови програм учинио је да се култура више не своди само на “mainstrim“ дешавања, већ јој је коначно скинуо окове и учинио да постане, оно што једна култура и мора бити, слободна!

Људи који шетају улицама нашег града збиља јесу културно просвећени. Ту чињеницу доказује и број разних уметничких удржења формиран на овом простору. Најзначајнија су свакако “Удружење ликовних уметника Војводине“ и “Друштво књижевника Војводине“.

Веродостојно осликавање културе у Новом Саду немогуће је јер је ситуација из дана у дан променљива.
Фото: Градске инфо/Синагога

Институцијама попут Новосадске синагоге, те њеног забавног програма, библиотекама и Историјским архивом Новог Сада, ране које се отварају услед неукуса у коме живимо, успешно зарастају и регенеришу нам здрав разум и осећај за лепо.

Оно што је најбитније јесте да смо коначно почели да прихватамо да култура може да постоји и ван граница строгог центра и “најпознатијих“ места у граду, отпустили смо давно усађене механизме и допустили да заједно узрастамо и напредујемо са градом.

Културно освешћени и растерећени, бићемо бољи људи за све оне који нас окружују. Теме ће нам бити здравије, другачије ћемо васпитавати децу и можда након неког времена поново дођемо у стање у коме нећемо морати да се хватамо за главу због музике коју млади слушају и избора које праве.

…Зато је чињеница да је Нови Сад – Европска престоница културе битна ставка за све нас.

Prednosti života u Novom Sadu: Besplatni vrtići

 

Преузмите андроид апликацију.