Najvažniji deo svake promene životnih okolnosti je zapravo promena našeg mentalnog sklopa, naših uverenja! Generacije koje su odrasle uz medije (televiziju, knjige, časopise…), a to smo mi, sustigla je nova moda u vaspitanju.
Nismo ni svesni da nam je usađen stran način razmišljanja, za nas neprirodan, za koji su nas ubedili da je bolji, a ko ne bi hteo da bude bolji? Nažalost, to je uzelo svoj danak.
Pre pojave medija, roditeljima je bilo neuporedivo lakše da budu autoriteti. Skoro možemo reći da to nije ni bio roditeljski izazov, jer kako bi uopšte moglo doći do toga da se moćan (odrasla osoba koja ima sve resurse u svojim rukama) usteže pred nemoćnim (detetom koje ne može bez odraslog da preživi). Do nedavno je gotovo svima išlo od ruke postavljanje čvrstih granica iz prostog razloga što su tada roditelji bili oslobođeni ideje da sve treba rešavati ,,lepim“, reagovali su autenično, prirodno, samopouzdano i samim tim su bili efikasni.
Da bih vam pomogla u ovome, napisaću za vas barem nekoliko najčešćih pogrešnih uverenja i onda im suprotstaviti tačna, pa vi nastavite taj posao učeći od onih čija vam se deca dopadaju.
- Deci treba lepo objasniti kakvu korist imaju od škole, jer kad oni to do kraja razumeju, oni će početi da uče. POGREŠNO!
Možete im objašnjavati do sutra! Uzalud je! Deca ma koliko shvatala kako stvari stoje, nemaju mehanizme kojima mogu sami sebe da kontinuirano pokrenu na rad. Oni to mogu, samo ako oh je neko prethodno disciplinovao, pa je to onda preraslo u samodisciplinu. Deca to ne obavljaju sama! Džabe vam nada!
- Njega ili nju škola prosto ne zanima! POGREŠNO!
Nije reč o tome da li neko dete škola zanima, centralna tema je pristup obavezama tj. razvijenost osećaja odgovornosti kod deteta. Ne mora da nas zanima sve što radimo. Mene uopšte, kao ni vas, ne zanima pranje sudova, ali ih perem jer sam osoba koja je strukturisana tako da ne izbegavam teškoće. Idem im u susret, izlazim iz zone konfora redovno, stavljam sebe u situacije u kojima se bojim ili trpim, ili mi je na neki drugi način teško, jer sam od malih nogu bila stavljana u takve situacije. Dakle, nemojte se truditi da školu učinite zabavnom, već decu odgovornom. ( Naravno, ne bi bilo na odmet da se ministarstvo pozabavi time da nastava bude zabavnija.)
I ajmo treći, pa ćemo tu stati.
- To je dete takav karakter, tvrdoglavo. POGREŠNO!
Radne navike nemaju veze sa karakterom. One se mogu razviti kod potpuno različitih tipova ličnosti deteta.
Biljana Grbović, osnivač Udruženja roditelja “Matica”
Radujem se kad pomažem!
Preuzmite android aplikaciju.
