Почетна > Лични развој и родитељство
Живот и стил Лични развој и родитељство

Да ли децу треба водити на сахране?

Да ли децу треба водити на сахране?
Фото: Градске инфо

Да и за почетак је најбоље да то буде код неке старије особе са којом дете није имало јаку емотивну везу.

Зашто бисмо их излагали том стресу?

Зато што за њих није добро да их штитимо од живота.

Збуњује ме што већина родитеља не води децу на сахране.

То је њихова грешка и нова мода савременог човека. Вековима су деца присуствовала сахранама баш као и венчањима и прихватала их здраво за готово.

Колико дете треба да буде старо да присуствује сахрани?

Што је дете млађе, то ће природније реаговати и прихватити смрт природно. Дакле не постоји доња граница. Заправо, што раније, то боље.

Бринем се да ће се узнемирити или неће добро спавати?

Ваш доживљај смрти у великој мери одредиће дечју перспективу. Ако ви смрт доживљавате као природан део животног тока, ако сте свесни да то није крај, немате разлог за бригу, али ако смрт за вас представља демонстрацију суровости и безнађа живота, ваше дете могло би да има проблем и ако му ви, ништа од тога што мислите, не говорите.

Да ли то значи да треба да инсистирамо у случају да деца не желе да иду?

И да и не – ово морам појаснити.

Када су у питању мала деца и немамо коме да их оставимо, ствар је јасна, водимо их са собом. Не треба да осећамо грижу савест што их ,,вучемо по сахранама“. Када треба да испратимо неког ко нам је био важан у животу, то је значајан догађај за нас и не треба да сматрамо да је важније да наша деца тај дан иду у паркић.

Али ако имамо ко да их причува, а нама је тако лакше, то је потпуно у реду.

Изненадићемо се, али мала деца ће се често чак и радовати да иду на сахрану.

Старија деца немају баш никакву потребу да иду на сахране људи које смо ми волели, али ако је реч о њиховим бабама и дедама, или њима блиским људима, треба их учити да је одлазак на сахрану чин којим се даје подршка породици умрлог, али и чин којим се показује поштовање и љубав коју си осећао према покојнику.

Овај став треба очекивати и од тинејџера. Ни они не треба да буду поштеђени. То што неко има 16 година, не значи да има право да не поштује туђе животе и буде фокусиран само на своје потребе.

И за крај, дечји свет не треба да буде само свет лептира и цветића. Детињство је период који има као примаран задатак припрему за живот, а онај ко је добро припремљеним за живот, мора бити у стању да прихвати постојање смрти.

Да ли сте ви вашу децу водили на сахрану?


Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем! 

Фото: Градске инфо

Da li ste emocionalno inteligentan roditelj?

Преузмите андроид апликацију.