Ljudi su najinteligentnija bića na ovoj planeti, ali nisu jedina. Naime, neke vrste životinja su veoma inteligentne, a prema naučnim istraživanjima ovo je pet najinteligentnijih životinja.
Jasno je da su omiljeni kućni ljubimci, mačke i psi inteligentni, ali ovih pet vrsta su ispred njih.
Vrane
Vrane se smatraju jednom od najpametnijih ptica (zajedno sa papagajima). Oni takođe mogu da nauče da govore i računaju, da razlikuju složene oblike i da završe zadatke nakon što im se pokaže kako. Naučnici su dokazali da vrane prepoznaju ljude čak i kada nose maske, i pamte ne samo pojedince već i grupe.
Vrane iz Nove Kaledonije ističu se svojom inteligencijom. Znaju da koriste materijale za hranu – savijaju žice, spajaju štapove ili njima teraju termite sa drveća, a rešavaće i probleme kako bi došli do hrane. Takođe koriste alat da lakše savijaju gnezdo, pa od otpadaka mogu da naprave „nož” kojim seku travu i tanke grančice.
Kreativno razmišljanje je znak inteligencije, a ove životinje mogu mnogo više od toga. Oni pokazuju složeno društveno ponašanje i obavljaju veoma složene zadatke kao što je krađa – sve dok koriste druge vrane kao izviđače i mamce.
Pacovi
Koliko god da su nekima odvratni, pacovi su veoma inteligentne životinje i ne koriste se bez razloga u mnogim naučnim eksperimentima. Laboratorijski pacovi znaju da nađu izlaz iz veoma složenih lavirinta, a poseduju i mentalnu sposobnost zvanu metakognicija, koju, koliko je trenutno poznato, imaju samo ljudi i primati.
Oni takođe mogu da koriste svoja oštra čula mirisa i sluha da pronađu mine i bombe, i mogu da identifikuju one koje sadrže bakterije tuberkuloze iz uzoraka krvi. Pacovi pokazuju uzbuđenje, gubitak, stres, čak i žaljenje.
Delfini
Delfini su izuzetno društvene životinje. Oni mogu da pronađu i prepoznaju svoje „rođake“ koji su miljama daleko, a imaju svoj složeni jezik za komunikaciju. Što se tiče komunikacije sa ljudima – oni lako mogu da nauče signale rukama, rešavaju razne testove koje naučnici smišljaju za njih, razumeju pojam brojeva, mogu da razumeju i odgovaraju na pitanja o objektima čak i van njihove neposredne blizine.
Oni mogu da prate informacije koje primaju i akustično i vizuelno, omogućavajući im da prepoznaju scene na televiziji (nešto majmuni moraju da nauče). Delfini su svesni sebe i svog tela – tako da znaju kako da koriste ogledalo ili reflektirajuće staklo da prepoznaju i istražuju nasumično iscrtane oznake na njihovim telima (kao i slonovi).
Slonovi
Mozak prosečnog slona teži oko 5 kilograma ili više. Drugi veliki sisari, kao što su nosorog ili nilski konj, nemaju tako veliki mozak, a taj mozak je odgovoran za to da slonovi mogu da koriste različite predmete i stvari, a da prethodno nisu naučeni kako da ih pravilno koriste. Oni to rade koristeći svoj intelekt i intuiciju. Oni znaju kako da čiste hranu i koriste različite alate da im pomognu da dobiju ili očiste hranu.
Slonovi imaju jednu od najsloženijih društvenih struktura među svim životinjama. Jedan od pokazatelja njihove inteligencije je altruizam, odnosno žrtvovanje jedne životinje za dobrobit stada. Slonovi su poznati po svom altruizmu u odbrani mladih u krdu. I slonovi znaju da se leče – žvakanjem određenih biljaka u zavisnosti od toga šta ih boli.
Imaju i posebne rituale kada jedan od slonova umre, po čemu su, uz ljude, jedinstveni na ovoj planeti. Slonovi su takođe veoma razigrani, što im pomaže da razviju spretnost i prostorno rezonovanje.
Šimpanze i orangutani
Impresivna inteligencija majmuna dugo je fascinirala ljude. Mogu sami da prave razne alate, love u grupama i mogu da rešavaju složene probleme. Takođe mogu da nauče znakovni jezik, da ga koriste za smislenu komunikaciju jedni sa drugima i sa ljudima, i pamte nečije ime čak i ako tu osobu nisu videli godinama. Orangutani se smatraju među najpametnijim primatima (neki ih čak smatraju pametnijima od šimpanzi).
Na primer, mogu da nauče da koriste daske, čekić i eksere za izgradnju struktura, a mogu čak da koriste levke i cevi da usmeravaju vodu tamo gde žele. Mnogi će reći da bi se drugi majmuni mogli naučiti da to rade, ali ono što orangutane čini posebnim je njihova sposobnost da shvate zašto se to radi i kako im to može pomoći u divljini.
Na primer, jedan orangutan je naučen kako da sam izgradi jednostavnu zaštitnu strukturu koristeći samo ono što mu je dostupno u divljini. Kada je pušten u divljinu, orangutan je, kada mu je zatrebao, napravio svoju „kuću” da se skloni od kiše.
Preuzmite android aplikaciju.
