Kako to mislite prolazili ste Dunavskim parkom a ni jednom niste seli Čika Đuri u krilo i uhvatili ga za nos?
Iako nije rođeni Novosađanin, Đuru Jakšića je kao i većinu umetnika, naš grad privukao zbog svog specifičnog negovanja kulture, čak i ako pričamo o dešavanjima starijim od 150 godina.
Čika Đura bio je svestran čovek i pre svega rodoljub. Vrstan pesnik i pisac sa velikom odlučnošću da se u jednom momentu svog života ostvari i kao slikar. Ono što ga je odlikovalo bilo je njegovo britko pero ali i oštar jezik zbog koga je više puta bio hapšen.
Iako je želeo slikarsku karijeru, suočen sa skupim školovanjem u Beču, shvatio je da mora da pronađe nove izvore prihoda, te je tokom života u Novom Sadu pisao je za listove “Sedmica“ i “Dnevnik“.
Grad boema ga je oberučke prihvatio, a njegovo stvaralaštvo se u tom periodu ugledalo na rad Jovana Jovanovića Zmaja.
Novosadske kafane još uvek pamte razne rasprave izazvane Čika Đurinom prgavom naravi. Bio je pravi bundžija a njegov nemirni duh nikada mu nije dozvolio da ostane suzdržan u svom mišljenju i ne ulazi u sukobe sa onima koji imaju drugačije stavove.
Đuru Jakšića smatramo začetnikom anakreontske poezije, tj. poezije koja slavi život, mada su neke od njegovih najpoznatijih pesama imale veoma tužan prizvuk.
Više interesantnih novosadskih priča možete pročitati ovde.
Nažalost, zbog svog oštrog jezika, Čika Đura se veoma često selio, te u našem gradu nije živeo neki dugačak period. Ipak, njegov boravak ovde bio je dovoljno dug i značajan kako bi ga zauvek pamtili i smatrali jednim od nas.
Čika Đura se od svoga pera i slikarskog kista oprostio 1878. godine kada ga je sa ovog sveta odvela tuberkoloza, a stotinjak godina kasnije naš grad je odlučio da je vreme da se popuni praznina nastala njegovim odlaskom, te smo dobili lep bronzani spomenik u njegovu čast.
Preuzmite android aplikaciju.
