Одувек је важило да се у кафани дискутује о најактуелнијим, најважнијим и најозбиљнијим темама. Тако је било и „Код камиле“, само што се ту пре више од 100 година заиста окупљао „крем“ новосадског друштва.
Објекат се налазио на углу данашњих улица Јована Суботића и Светозара Милетића, а име је наводно добио по камилама муслиманских трговаца које су се одмарале баш на том месту.
Тада названа „Гостионица код Камиле“ отворена је око 1843. године, а нова зграда направљена је 1857. године. Објекат „на лакат“ поседовао је дворану за госте, две кухиње, трпезарију, шталу, вински подрум, два бунара…
И док се данас многи шале на рачун мислилаца из српских кафана, гостионицу Петра Јовичића под називом „Код камиле“ посећивало је одабрано друштво.
Неки од њих били су Јован Јовановић Змај, Светозар Милетић, Ђура Јакшић, Лаза Костић, Јован Игњатовић, Јован Ђорђевић, Лаза Телечки, Лука Јоцић, Ђорђе Рајковић уз многе друге култне личности.
Иако су у њој боравили „битни“ и познати Новосађани, кафана је била доступна свима, а посећивали су је најчешће млади писци и уметници.
Разлог томе је што се за столовима „Код Камиле“ причало о политици, о књижевности, уметности, а једна просторија претворена је у једну од првих галерија слика у Новом Саду.
Названа „Милетићева дворана“, ова соба била је украшена највише сликама Ђуре Јакшића, међу којима су, верује се, и слике „Цар Душан“ и „Бановић Страхиња“ које се данас чувају у Матици српској.
Један кафански сто био је место стварања сатиричног часописа „Камила“, чији је власник био Лука Јоцић, а уредник Јован Јовановић Змај уз Илију Огњановића. Илустратор листа био је Владислав Тителбах.
Лист се писао руком и излазио 1874. и 1875. године, а имао је и неке од првих српских стрипова.
Друго издање листа изгледало је овако:
О гостионици „Код камиле“, негде крштеној и „Код Пере Камиле“, писало се и у књижевним делима. Тако је ову кафану у свом делу поменуо некада управник Текелијанума Стеван Поповић, али и већ поменути хумориста Илија Огњановић.
Овај објекат срушен је 1930. године, али неке од идеја које су се родиле у њему засигурно још увек живе.
Преузмите андроид апликацију.
