Иако се систем вредности некада и сада потпуно разликује, неретко ћете од наших старијих суграђана чути, да свима у животу циљ треба да буде барем једна “кућа на лакат“.
“Кућа на лакат“, иако се данас ретко може видети, у војвођанском систему вредности представља симбол богатства и раскоша.
Уколико имате баке и деке, рећи ће вам да и није тако давно било када се човекова успешност мерила по томе колико је стамбено обезбеђен.
Рећи ће вам да су, ономад, за најпожељније нежење важили они који су имали што бољу кућу, а уколико је младожења имао “кућу на лакат“, он је био прилика која се не може и не сме пропустити.
Нема те мајке која није саветовала своју ћерку: “Добра је то прилика! Велико имање са кућом на лакат и још на главном шору! Ди ћеш боље?“
Каква је то заправо кућа?
То је кућа која се налази на ћошку и грађена је у форми ћириличног слова “Г“. Она је посебна по томе што гледа на две улице, а таква кућа, разуме се, не може да има мало двориште.
Обично је омеђена великом оградом, а у њеном склопу налази се још неколико пропратних објеката.
Породица која живи у оваквом домаћинству је, наравно, богата и ужива велики углед у целом месту. О њеном се богатству и утицају приповеда и у околним селима.
Негде смо чак пронашли податак, иако не знамо колико је истинит, да су у неким од таквих домаћинстава морали бициклом ићи до живине како би скупљали јаја, јер је била смештена далеко у другом крају дворишта.
Замислите, онда, колико би то двориште могло бити?
Оваква кућа остављала се потомцима у наслеђе, а они који нису умели да схвате њен значај, те су са изградњом станова имали тенденције да се преселе у новоградњу, сматрали су се “црним овцама“ фамилије.
Не каже Балашевић за џабе у својој песми “Намћор“: “Продаћу ону нашу кућерду на лакат, па нек’ је стопут дедина!“
Данас када је Нови Сад набујао зградама, овакве куће се могу пронаћи, тек, на неколико места.
Оне су, због своје велике површине, најчешће прве замењиване вишеспратницама, а породице које су живеле у њима нису могле тако лако да одбију примамљиве понуде инвеститора.
За “кућерду на лакат“ могао си да добијеш и по неколико великих станова у једној згради, па ти види!
Ипак, у околним местима попут Футога, овакве куће и даље постоје на скоро сваком ћошку. Заправо, не само да постоје, него чињеница да су грађене “на лакат“ и даље игра велику улогу у њиховој продаји.
На први поглед нам се може учинити да је време прегазило ову чувену архитектонску идеју, специфичну за Војводину, међутим, веровали или не, туризам у Панонској низији живи од јединствених “кућа на лакат“ претворених у савремене салаше.
Време у којем негде стално журимо и јуримо, учинило је да наше домове и канцеларије опремамо што стерилније, без пуно намештаја и крајње минималистички. Такав је тренд, а ми Новосађани “волемо“ да га испратимо како доликује.
Ипак, с времена на време нам свима затреба одређена доза топлине. Када се то догоди, окупљамо своје породице и крећемо баш путем салаша, у неку од чувених “кућерди на лакат“, где са најближима правимо успомене које нам остају за цео живот.
Шта мислите, који би статусни симбол у модерном времену најверодостојније заменио “кућу на лакат“? Шта то Новосађани данас имају уврстано у своју имовину да их чини “бољим од других“?
Преузмите андроид апликацију.
