Iako se sistem vrednosti nekada i sada potpuno razlikuje, neretko ćete od naših starijih sugrađana čuti, da svima u životu cilj treba da bude barem jedna “kuća na lakat“.
“Kuća na lakat“, iako se danas retko može videti, u vojvođanskom sistemu vrednosti predstavlja simbol bogatstva i raskoša.
Ukoliko imate bake i deke, reći će vam da i nije tako davno bilo kada se čovekova uspešnost merila po tome koliko je stambeno obezbeđen.
Reći će vam da su, onomad, za najpoželjnije neženje važili oni koji su imali što bolju kuću, a ukoliko je mladoženja imao “kuću na lakat“, on je bio prilika koja se ne može i ne sme propustiti.
Nema te majke koja nije savetovala svoju ćerku: “Dobra je to prilika! Veliko imanje sa kućom na lakat i još na glavnom šoru! Di ćeš bolje?“
Kakva je to zapravo kuća?
To je kuća koja se nalazi na ćošku i građena je u formi ćiriličnog slova “G“. Ona je posebna po tome što gleda na dve ulice, a takva kuća, razume se, ne može da ima malo dvorište.
Obično je omeđena velikom ogradom, a u njenom sklopu nalazi se još nekoliko propratnih objekata.
Porodica koja živi u ovakvom domaćinstvu je, naravno, bogata i uživa veliki ugled u celom mestu. O njenom se bogatstvu i uticaju pripoveda i u okolnim selima.
Negde smo čak pronašli podatak, iako ne znamo koliko je istinit, da su u nekim od takvih domaćinstava morali biciklom ići do živine kako bi skupljali jaja, jer je bila smeštena daleko u drugom kraju dvorišta.
Zamislite, onda, koliko bi to dvorište moglo biti?
Ovakva kuća ostavljala se potomcima u nasleđe, a oni koji nisu umeli da shvate njen značaj, te su sa izgradnjom stanova imali tendencije da se presele u novogradnju, smatrali su se “crnim ovcama“ familije.
Ne kaže Balašević za džabe u svojoj pesmi “Namćor“: “Prodaću onu našu kućerdu na lakat, pa nek’ je stoput dedina!“
Danas kada je Novi Sad nabujao zgradama, ovakve kuće se mogu pronaći, tek, na nekoliko mesta.
One su, zbog svoje velike površine, najčešće prve zamenjivane višespratnicama, a porodice koje su živele u njima nisu mogle tako lako da odbiju primamljive ponude investitora.
Za “kućerdu na lakat“ mogao si da dobiješ i po nekoliko velikih stanova u jednoj zgradi, pa ti vidi!
Ipak, u okolnim mestima poput Futoga, ovakve kuće i dalje postoje na skoro svakom ćošku. Zapravo, ne samo da postoje, nego činjenica da su građene “na lakat“ i dalje igra veliku ulogu u njihovoj prodaji.
Na prvi pogled nam se može učiniti da je vreme pregazilo ovu čuvenu arhitektonsku ideju, specifičnu za Vojvodinu, međutim, verovali ili ne, turizam u Panonskoj niziji živi od jedinstvenih “kuća na lakat“ pretvorenih u savremene salaše.
Vreme u kojem negde stalno žurimo i jurimo, učinilo je da naše domove i kancelarije opremamo što sterilnije, bez puno nameštaja i krajnje minimalistički. Takav je trend, a mi Novosađani “volemo“ da ga ispratimo kako dolikuje.
Ipak, s vremena na vreme nam svima zatreba određena doza topline. Kada se to dogodi, okupljamo svoje porodice i krećemo baš putem salaša, u neku od čuvenih “kućerdi na lakat“, gde sa najbližima pravimo uspomene koje nam ostaju za ceo život.
Šta mislite, koji bi statusni simbol u modernom vremenu najverodostojnije zamenio “kuću na lakat“? Šta to Novosađani danas imaju uvrstano u svoju imovinu da ih čini “boljim od drugih“?
Preuzmite android aplikaciju.
