Неуролог открио шта сматра једном од најбољих ствари за мозак.
Према његовим речима, активно бављење музиком може ојачати мождане мреже и побољшати когнитивне функције. Опште је познато да је за здравље мозга важно одржавати ум активним решавањем загонетки, читањем или учењем новог језика, али неуролог др Баибинг Чен истиче да музика, односно активно бављење њоме, може бити посебно корисно.
Савет неуролога
Др Баибинг Чен, на интернету познатији као др Бинг, у видеу објављеном на ТикТоку детаљније је објаснио своју тезу.
– Неуронаука показује да музика може бити једна од најбољих ствари за ваш мозак – рекао је и додао да сви говоре да је музика добра за мозак, али када би то било довољно, свако ко слуша музику био би геније.
Појаснио је да највеће користи доноси активно бављење музиком.
– Неуронаука показује да највеће користи за мозак од музике не долазе од пасивног слушања, већ од активног бављења њоме. Када певате, свирате инструмент или плешете, ваш мозак истовремено активира више можданих мрежа. Таква активација готово целог мозга јача повезаност међу регионима и подстиче неуралну пластичност – рекао је др Чен.
Он је такође додао да постоје стварни докази да учење музике може структурно мењати мозак.
– Музичари обично имају јаче везе између леве и десне хемисфере кроз цорпус цаллосум, као и бољу слушну обраду и радну меморију – рекао је неуролог.
Међутим, то не значи да нужно морате почети да свирате инструмент.
– Ако нисте музичар, важно је како користите музику. Битно је да вас музика активно ангажује, било да учите нови инструмент, плешете уз сложене ритмове или певате у хору. Све то укључује пажњу, памћење и координацију – објаснио је.
Како је навео, управо тај ментални напор јача ваше мождане мреже.
– Упоредите то са пасивном позадинском музиком док скролујете по телефону или возите. Тада ваш мозак једва да ради. Дакле, музика је сама по себи моћна, али користи за мозак долазе из активног учешћа, а не само из слушања – истакао је он.
Шта каже истраживање?
Његове тврдње подржава и студија објављена 2023. године у часопису “Неуроимаге: Репортс”.
Истраживање је показало да слушање музике или свирање инструмента може помоћи у успоравању когнитивног пропадања у старијем добу.
У студији је учествовало 132 здрава пензионера старости од 62 до 78 година који раније нису похађали часове музике дуже од шест месеци. Затим су укључени у шестомесечну обуку свирања клавира и музичког образовања.
Утврђено је да такве активности подстичу пластичност мозга, а повезане су са повећањем сиве масе и бољим резултатима на тестовима радне меморије.
– Желели смо учеснике чији мозгови још нису показивали промене повезане са ранијим учењем музике. Чак и кратко искуство може оставити траг на мозгу и утицати на резултате – рекао је први аутор студије, др Дамијен Мари.
Професорка Клара Џејмс додала је да су након шест месеци уочили сличне ефекте у обе групе.
– Снимања мозга показала су повећање сиве масе у четири мождане регије повезане са сложеним когнитивним функцијама, укључујући и делове малог мозга који учествују у радној меморији. Резултати су се побољшали за шест одсто, а тај налаз био је директно повезан са пластичношћу малог мозга – рекла је професорка.
Преузмите андроид апликацију.
