Скупили сте друштво у некој викендици ван града или Први мај обележавате у природи? Проблем настаје када после обилног оброка остану килограми и килограми испечених ћевапа, пљескавица, ражњића, кобасица, пилећих крилаца и осталих ђаконија из месаре.
Срби су добро познати као народ који не штеди када је храна у питању и увек се плаше да не буде мало. Тако је за прославе, свадбе, славе, али и за Празник рада, који се традиционално обележва уз роштиљ.
То за последицу има огромну количину непоједене хране. Открићемо вам неколико практичних савета, који вам могу помоћи ако не знате шта ћете са остатком меса.
Јело обавезно треба охладити пре стављања у фрижидер. За хлађење природним путем потребно је доста времена, јер је спољашња температура висока. Зато се јело у шерпи може ставити у другу шерпу са хладном водом да би се што пре охладило. За хлађење треба око пола сата.
Печена и кувана храна може да стоји у фрижидеру у просеку два до три дана. Ако сте спремили већу количину хране која ће трајати два до три дана, издвојите за оброк само онолико колико ћете појести. Тако ћете избећи да сваки пут загревате целокупну количину.
Требало би да будете опрезни са сендвичима. Уколико правите сендвиче за излет, избегавајте маслац или маргарин. Ове намирнице на високим температурама често ужегну.
Често се кваре и шунка, паризер и јаја. Најбоље је да сендвиче правите са поврћем (салатама) или, ако сте у могућности, понесите ручни фрижидер. Онда у обзир долазе све намирнице.
Са друге стране с пићем нећете имати проблема, јер ће пакети неискоришћеног пива, сокова и киселих вода на ред ће доћи неки други пут.
МУП апелује на опрез приликом припреме хране и паљења ватре на отвореном
Преузмите андроид апликацију.
