Nemačke vlasti nameravaju da udvostruče kvotu za useljavanje nekvalifikovanih radnika iz Srbije i komšiluka, piše u predlogu zakona u koji agencija dpa ima uvid. Ubuduće bi trebalo da ih bude do pedeset hiljada godišnje.
U pitanju je takozvano „zapadnobalkansko pravilo“, koje predviđa povlašćeni pristup nemačkom tržištu rada za državljane Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i tzv. Kosova.
Prema važećim zakonima, naime, iz celog sveta može da se doseljava „stručna“ radna snaga. Jedino sa Balkana ljudi mogu da dobijaju posao i radnu vizu čak i kad rade van struke ili bez stručne spreme.
To pravilo osmišljeno je nakon prvog talasa izbegličke krize 2015. i 2016. godine, pošto su među tražiocima azila iz Sirije bili i brojni državljani Srbije, BiH i tzv. Kosova. Ideja Berlina bila je da ljudi iz regiona, umesto da bezizgledno traže azil, pokušaju da nađu posao u Nemačkoj.
Bodovi za „kartu šansi“
To nije jedina izmena zakona koja se sprema. Novinama bi se trebalo „suprotstaviti dramatičnom manjku radne snage u brojnim branšama“, ocenjuje dpa.
U promene spada i takozvana „karta šansi“, to jest mogućnost da se ljudi naprosto dosele u Nemačku te da tek tu, na licu mesta, traže posao. Za to vreme imaju pravo da rade pola radnog vremena van struke kako bi zaradili za život.
Karta šansi bi, prenosi dpa, trebalo da se dodeljuje po novom sistemu bodovanja svakome ko prikupi šest bodova.
Četiri boda nosi određena stručna kvalifikacija, tri boda dobro poznavanje nemačkog ili tri godine radnog iskustva, dva boda ukoliko je osoba mlađa od 35 godina, a jedan bod ukoliko je ranije legalno barem šest meseci boravila u Nemačkoj.
Ogromna potreba za radnicima
Kako je DW već pisao, Nemačku more demografske promene i veliki broj upražnjenih radnih mesta. Računa se da je neophodno doseljavanje oko 400.000 ljudi godišnje kako bi ekonomija, zdravstvo i nega starih funkcionisali.
Pri tome se uvek jednim okom gleda na Zapadni Balkan, kao i dalje zavidan rezervoar radne snage. Kako smo nedavno pisali, to produbljuje ogromne demografske probleme Balkana, koje su otkrili i poslednji popisi stanovništva.
Dvojno državljanstvo
Stranci koji žive u Nemačkoj više neće morati da se odreknu svog pasoša kako bi dobili nemačko državljanstvo, a prema novim pravilima koja je izradilo ministarstvo unutrašnjih poslova, mogu da podnesu zahtev nakon samo pet godina boravka u zemlji.
Kako prenosi hrvatski portal Index.hr, trenutno stranci u Nemačkoj moraju da žive najmanje osam godina pre nego što podnesu zahtev za državljanstvo.
Prema nacrtu, skraćeni period od pet godina može se dodatno skratiti ako kandidati pokažu da su dobro integrisani, na primer izvanrednim uspehom u školi ili na poslu, volonterskim radom ili posebno dobrim poznavanjem jezika.
Deca koja su rođena u Nemačkoj, a čiji su roditelji stranci takođe će moći će da imaju dvojno državljanstvo.
Kako prenosi Index.hr, promene u procedurama su deo opsežne reforme nemačke migracione i integracione politike koju sprovodi koalicija socijaldemokrata, zelenih i liberalne Slobodne demokratske stranke.
Državljani Evropske unije i sada mogu da zadrže državljanstvo i nakon sticanja nemačkog pasoša.
Preuzmite android aplikaciju.
