Почетна > Бизнис
Бизнис

Србија има неискоришћен извозни потенцијал од 90 милиона долара за смрзнуто бобичасто воће

За смрзнуте малине, купине и друго бобичасто воће из Србије постоји додатни извозни потенцијал од 90 милиона долара, за гуме за путничке аутомобиле 75 милиона, а за лекове 60 милиона долара, показала је анализа ефеката глобалних трговинских кретања на извоз Србије.
Фото: Unsplash/Stan Slade

Ову анализу је спровео НАЛЕД, уз подршку Владе Шведске, у оквиру пројекта „Ефикасније јавне набавке и одрживи ланци снабдевања за унапређење конкурентности“, а како је саопштено из НАЛЕД-а анализом су издвојена 23 сектора која су заједно чинила више од 75 одсто укупног робног извоза Србије у 2025. години.

Анализа је рађена са циљем да идентификује производе и тржишта са простором за раст, али и секторе посебно изложене променама у међународној трговини.

Међу производима са значајним неискоришћеним потенцијалом издвајају се и хлеб, пецива, колачи и кекс, где има простора за додатних 40 милиона долара извоза на светско тржиште.

Следе свеже вишње и трешње са 33 милиона и остали дрвени намештај са 32 милиона долара. Препарати за улепшавање и шминку имају додатни потенцијал од 25 милиона долара, а остали сиреви од 20 милиона.

Анализа је показала да је на тржишту Европске уније (ЕУ) искоришћено тек око 43 одсто процењеног потенцијала посластица од шећера и 46 одсто препарата за улепшавање и шминку.

Поред глобалног потенцијала, анализа посебно разматра могућности за раст извоза на тржишту ЕУ, на коме за смрзнуте малине и купине постоји додатни процењени потенцијал од 55 милиона долара.

Консултант НАЛЕД-а Радован Кастратовић је истакао да би се процењени потенцијал остварио до 2030. године, компанијама је неопходно обезбедити једноставнији приступ информацијама о царинским процедурама, потребним сертификатима и захтевима одрживости.

„За излазак на удаљена тржишта, посебно за производе високе вредности попут смрзнутих малина, предлажемо наменску подршку за сертификацију и суфинансирање закупа складишних капацитета у кључним логистичким центрима.

Тиме бисмо малим и средњим предузећима олакшали припрему за извоз и пласман робе до нових купаца“, рекао је он другог дана конференције „Међународна економска позиција Србије – МЕПС 2026“ коју организују ПКС и Институт економских наука.

Иако ЕУ представља кључно тржиште за извознике из Србије, анализа указује и на значајне могућности за пласман производа на другим тржиштима.

За смрзнуто воће препознате су прилике у Немачкој и Француској, али и у САД и Уједињеном Краљевству.

За електричне проводнике мапиран је потенцијал у Италији, Мађарској, Русији и Великој Британији, а за хлеб, пецива, колаче и кекс издвајају се Хрватска и Словенија, као и Босна и Херцеговина, Црна Гора и Северна Македонија.

Потребу за ширењем базе производа и купаца потврђује податак да електричне машине и опрема, механички уређаји, возила и њихови делови заједно генеришу око 30 одсто укупног извоза Србије.

Таква структура повећава изложеност променама у европској индустрији, нарочито аутомобилској. Препоручује се подршка технолошком унапређењу домаћих малих и средњих предузећа како би постали сертификовани добављачи великих система, укључили се у производњу сложенијих компоненти и креирали већи део створене вредности у земљи.

Посебну пажњу захтева металска индустрија, која је у ЕУ 2025. извезла робу вредну 1,62 милијарде евра, а чак 90 одсто вредности извоза обухваћено је ЦБАМ режимом.

Додатне изазове представљају висока зависност од европског тржишта, трговинске мере ЕУ, као и растући захтеви у области одрживости.

„Зато препоручујемо формирање наменског фонда за подршку извозницима погођеним ЦБАМ-ом и новим еколошким захтевима, који би подржао улагања у чистије технологије.

Малим и средњим предузећима потребно је олакшати приступ зеленом финансирању кроз кредитне гаранције и комбиновање јавних и приватних извора средстава“, рекао је Кастратовић.

Додао је да је уз то, неопходна системска стручна подршка за мерење емисија и извештавање, уз приступачне дигиталне алате и размену података између институција, како фирме исте податке не би достављале више пута.

Тако би се, према његовим речима, смањили трошкови усклађивања и домаћим добављачима олакшао пут ка међународним ланцима снабдевања.

ЕУ упозорава Мету на кршење Закона о дигиталним тржиштима

Преузмите андроид апликацију.