Немачке власти намеравају да удвоструче квоту за усељавање неквалификованих радника из Србије и комшилука, пише у предлогу закона у који агенција дпа има увид. Убудуће би требало да их буде до педесет хиљада годишње.
У питању је такозвано „западнобалканско правило“, које предвиђа повлашћени приступ немачком тржишту рада за држављане Србије, БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и тзв. Косова.
Према важећим законима, наиме, из целог света може да се досељава „стручна“ радна снага. Једино са Балкана људи могу да добијају посао и радну визу чак и кад раде ван струке или без стручне спреме.
То правило осмишљено је након првог таласа избегличке кризе 2015. и 2016. године, пошто су међу тражиоцима азила из Сирије били и бројни држављани Србије, БиХ и тзв. Косова. Идеја Берлина била је да људи из региона, уместо да безизгледно траже азил, покушају да нађу посао у Немачкој.
Бодови за „карту шанси“
То није једина измена закона која се спрема. Новинама би се требало „супротставити драматичном мањку радне снаге у бројним браншама“, оцењује дпа.
У промене спада и такозвана „карта шанси“, то јест могућност да се људи напросто доселе у Немачку те да тек ту, на лицу места, траже посао. За то време имају право да раде пола радног времена ван струке како би зарадили за живот.
Карта шанси би, преноси дпа, требало да се додељује по новом систему бодовања свакоме ко прикупи шест бодова.
Четири бода носи одређена стручна квалификација, три бода добро познавање немачког или три године радног искуства, два бода уколико је особа млађа од 35 година, а један бод уколико је раније легално барем шест месеци боравила у Немачкој.
Огромна потреба за радницима
Како је ДW већ писао, Немачку море демографске промене и велики број упражњених радних места. Рачуна се да је неопходно досељавање око 400.000 људи годишње како би економија, здравство и нега старих функционисали.
При томе се увек једним оком гледа на Западни Балкан, као и даље завидан резервоар радне снаге. Како смо недавно писали, то продубљује огромне демографске проблеме Балкана, које су открили и последњи пописи становништва.
Двојно држављанство
Странци који живе у Немачкој више неће морати да се одрекну свог пасоша како би добили немачко држављанство, а према новим правилима која је израдило министарство унутрашњих послова, могу да поднесу захтев након само пет година боравка у земљи.
Како преноси хрватски портал Index.hr, тренутно странци у Немачкој морају да живе најмање осам година пре него што поднесу захтев за држављанство.
Према нацрту, скраћени период од пет година може се додатно скратити ако кандидати покажу да су добро интегрисани, на пример изванредним успехом у школи или на послу, волонтерским радом или посебно добрим познавањем језика.
Деца која су рођена у Немачкој, а чији су родитељи странци такође ће моћи ће да имају двојно држављанство.
Како преноси Index.hr, промене у процедурама су део опсежне реформе немачке миграционе и интеграционе политике коју спроводи коалиција социјалдемократа, зелених и либералне Слободне демократске странке.
Држављани Европске уније и сада могу да задрже држављанство и након стицања немачког пасоша.
Преузмите андроид апликацију.
